ŠTAMPAJ! | ODUSTANI...

Muzika

Raskršće Roberta Džonsona

Zoltan Kiš, 19. april 2004.
www

I went to the crossroad
Fell down on my knees
I went to the crossroad
Fell down on my knees
Asked the Lord above "Have mercy now,
Save poor Bob, if you please"


( Otišao sam na raskršće
Pao sam na kolena
Otišao sam na raskršće
Pao sam na kolena
Molio sam Gospoda na nebu "Smiluj se sada,
Spasi jadnog Boba, molim te" )

"Crossroad Blues" - ROBERT JOHNSON

Ovo je citat iz pesme "Raskršće" koju je napisao Robert Džonson. Džonsonova karijera bila veoma kratka, ali njegov život je postao mit u godinama posle njegove smrti.

Ova pesma je najpoznatiji primer delta bluza, snimljena je na stotine puta od strane stotina muzičara, pesma koja sa sobom nosi jedno prokletstvo.

U ruralnom folkloru, raskršće se često smatra zlim mestom, mestom crne magije. Ovo shvatanje seže daleko u prošlost, u ranu mitologiju Afrike i Evrope. Kada su tamošnje paganske kulture asimilovane od strane Hrišćanstva, neka verovanja su se sjedinila sa novom religijom.

I tako, po legendi, Džonson je otišao do raskršća i napravio ugovor sa Satanom. Đavo je obećao da će ispuniti njegove snove, Džonson je predao svoju večnu dušu u zamenu za izvanredni talenat. Naravno, đavo mu nije dao vremena da oseti uspeh. Ubrzo je došao po svoje. Iako je Džonsonova muzika pridobila svetsku slavu, on nije imao priliku da uživa u plodovima svoga rada.

Robert Džonson je rođen 8. maja 1911 u Hazelhurstu. Bio je vanbračni sin Džulije Dodd i Noe Džonsona, čoveka koga nikada neće upoznati. Posla je bilo malo, pa su se on i njegova majka često selili, tražio je posao u Memfisu i raznim delovima Delte. Još kao dečak, radio je u poljima pamuka na plantaži u blizini Robinsonvila. To je bio težak i siromašan život, pa se okrenuo muzici. Sa 17 godina, venčao se sa ljubavlju iz detinjstva, Virdžinijom Travis. Njihova romansa je trajala kratko. U aprilu 1930, godinu dana nakon venčanja, Virdžinija je umrla na porođaju.

Džonson je bio ophrvan bolom. To je bila prekretnica u njegovom životu. Od tada, neprestano je putovao i posvetio se u potpunosti svojoj muzici.

Tokom narednih nekoliko godina, neumorno je radio na usavršavanju svog zanata. Zajedno sa prijateljem, Vilijem Braunom, često je sedeo na groblju, smišljajući melodije i pijući. Imao je istančan sluh i lako skidao stil drugih muzičara. Gledajući gitaristu Son Hausa, dobio je inspiraciju za svoju "bottleneck slide" tehniku. Svirao je i sa Čarlijem Patonom i Sonny Boy Viliamsonom. Ali, Džonson je bio veoma ambiciozan i nije se zadovoljio priznanjem koje je dobio.

Mnogi savremenici su bili ljubomorni na njegovo umeće i to je možda dovelo do širenja glasina o njemu, kako je navodno prodao dušu Đavolu u zamenu za ispunjenje svojih ambicija.

Malo je nepobitnih činjenica o Džonsonovom životu. Legenda često zamagljuje činjenice. Po mitu, mladi bluzer je očajnički želeo da bude slavan i bogat. Nije bio zadovoljan svojim muzičarskim sposobnostima i mislio je da mu nedostaje više talenta da bi postigao uspeh. Bio je već ljut na svog tvorca zbog smrti njegove žene i nerođenog deteta. Doneo je odluku. U ponoć, odlazi do raskršća autoputeva 61 i 49 u Klarksdejlu. Recituje drevnu molitvu, doziva Satanu lično da se pojavi iz vatri pakla. U zamenu za Džonsonovu besmrtnu dušu, Đavo je naštimao njegovu gitaru i tako mu dao talenat za kojim je žudio. Od tada, mladi bluzer je svirao nezemaljski, prsti su plesali po žicama, njegov glas je izražavao najdublju tugu osuđenog grešnika.

1936., Džonsonu se obratio Don Lou, producent koji je radio u "American Record Company". Lou je hteo da ga snimi, nudio mu je deset do petnaest dolara po pesmi. Prve sesije su održane kasnije te godine, u hotelu Ganter u San Antoniju. Džonson je odsvirao nekoliko svojih kompozicija i modifikovane pesme drugih umetnika. Od 23. do 27. novembra je snimio 17 pesama. Većina pesama je snimljena iz prvog pokušaja.

Sledeća sesija je obavljena na leto 1937. godine Brunswick Records Building u Dalasu. 19 i 20. juna, odsvirao je još 12 pesama. Iako je bilo ugovoreno još sesija, Džonson na njih nije došao. Imao je zakazan sastanak sa sudbinom.

Kao što je priča o životu Roberta Džonsona ispunjena kontradikcijama, tako je i sa okolnostima njegove smrti. Najverovatnije zvuči objašnjenje da je otrovan strihninom ( otrovao ga je ljubomorni muž nakon Džonsonovog bezuspešnog pokušaja da obnovi staru romansu sa njegovom ženom ). Navodno je pio sa Sonny Boy Viliamsonom koji ga je upozoravao da ne pije iz otvorene flaše viskija koja je stajala na stolu, ali Džonson se nije obazirao. Umro je nekoliko dana kasnije, 16. avgusta 1938.

Čak ni u smrti, Robert Džonson nije našao mir. Do danas traje rasprava oko toga gde je njegov grob. U Misisipiju postoje dva groba sa njegovim imenom.

Uticaj Roberta Džonsona na razvoj bluza, RNR-a i popularne muzike uopšte je veliki, ali tek krajem prošlog veka dobio je pažnju koju zaslužuje.

Jutros rano
Kada si pokucao na moja vrata
Jutros rano, o
Kada si pokucao na moja vrata
Rekao sam "Zdravo Sotono,
Verujem da je vreme da krenemo."

Early this mornin'
When you knocked upon my door
Early this mornin', ooh
When you knocked upon my door
And I said, "Hello Satan,
I believe it's time to go."


"Me And The Devil Blues" ( "Ja i Đavo ) - ROBERT JOHNSON