ŠTAMPAJ! | ODUSTANI...

Književnost

Zašto sam postao Vo

Stanoje Ćebić, 17. maj 2004.
Književna radionica Rastka Zakića

ISTORIJSKI PROGLAS

Na osnovu člana 1. MOJE PROPASTI, i tačke 1. društvene sramote, donosim sledeći istorijski

PROGLAS

1. Proglašavam sebe, Stanoja Ćebića, metalostrugara, ZA VOLA BROJ JEDAN. Na taj način se uključujem u životinjsko carstvo — povećavajući ga.

2. Promenom svog društvenog statusa menjam i ime. VO iz tacke 1. zvaće se MlLONJA, i treba da pase kao i ostala rogata i repata stoka.

3. Vidljivi rep i rogove izradiće mi plastična industrija, dobrovoljno, u čast prvog VOLA sveta. Inače, već imam rogove i rep, koje mi je napravila društvena zajednica u svojim međuljudskim odnosima.

4. Razgovor ću voditi putem rikanja.

5. Stan i boravak biće mi šume, pašnjaci, proplanci i parkovi širom
zemlje — kao i do sada.

6. Kao VO biću skupiji, povećaću stočni fond, pa će me razni direktori, šefovi, poslvođe i drugi, valjda više ceniti.

OBRAZLOZENJE

Dvadeset godina sam kao radnik pokušavao da nađem svoje pravo mesto u ovom društvu, ali nisam uspeo, jer:

— Bio sam kriv što sam kritikovao nepravilnosti.

— Bio sam kriv što sam tražio pristojnu mašinu —strug.

— Bio sam kriv što sam tražio higijensko-tehničku zaštitu.

— Bio sam kriv što sam tražio da radim na bazi svesti — bez norme.

— Bio sam kriv što sam tražio da mi se negde da sobica.

— Bio sam kriv što sam sanjao (napisao) socijainu himnu ,,San letnje noći", i dobio sam za to šezdeset dana zatvora od valjevskih mudraca.. Bravo!

— Bio sam kriv što sam u Valjevu dobio zatvor za ,,San letnje noći", a u Beogradu nisam, pa pitam: da li su Beograd i Valjevo u istoj državi?

— Bio sam kriv što sam godine 1978. dobio trovanje hranom u valjevskom zatvoru, gde umalo nisam umro, a čuvari nisu zvali lekara.

— Bio sam kriv što sam tražio jeftiniju ishranu, prema plati.

— Bio sam kriv što sam u 155 preduzefa SFRJ tražio uslove rada i života dostojne radnika. Dobio sam za to zatvor 90 puta.

— Bio sam kriv što sam hteo da upravljam fabrikom i državom verujuci istrajno da su mi to Marks i Lenjin ostavili u nasledstvo.

— Bio sam kriv što sam rekao da sam marksista. Dobio sam teške batine i 20 dana zatvora: stanica milicije Savski venac Beograd.

— Bio sam kriv što sam išao peške od Valjeva do Seče Reke: jedan dan zatvora u Kosjeriću, užički region.

— Bio sam kriv što je predsednik SAD Džerald Ford, dolazio u Beograd. Dobio sam 6 dana zatvora — iako nisam ni sanjao o tome da ga ubijem.

— Bio sam kriv što je drug Brežnjev došao u Beograd, 15. novembra 1976. godine. Dobih 7 dana zatvora. Tačno toliko koliko je Bogu bilo potrebno da stvori svet.

— Bio sam kriv što sam napisao knjigu. Dobio sam 15 dana zatvora.

— Bio sam kriv što sam predao miliciji dva provalnika sa pola miliona starih dinara i dobio sam 15 dana zatvora od sudije Čokova, kao nagradu od države. Ne znam da li je živ?

— Bio sam kriv što sam se rukovao sa jednim visokim funkcionerom pre velikog Munjasa i sutradan sam bio zatvoren: jedan dan šumadijskog zatvora, Smederevska Palanka.

— Bio sam kriv što sam povisio ton u sindikatu, u Kragujevcu, i dobio sam za to 15 dana zatvora od zaštitnika radničke klase. Nazdravlje štićenico!

— Bio sam kriv što sam legao na klupu u parku Tivoli u Ljubljani: dobio 10 dana zatvora, sedam izdržao, osmi dan pobegao u Valjevo. Resto izdrzao u Valjevu.

— Bio sam kriv što sam pisao drugu Titu da mi posalje ,,fiću"da bih se mogao oženiti. Jedan neuniformisani dao mi je četiri božije zapovesti koje ja, kao marksista, ne prihvatam.

— Bio sam kriv što sam na Zapadu ,,crven", a u zemiji ,,crn", i nigde mi mesta nema iako sam pravi prijatelj pozitivnog i miroljubivog čovečanstva.

— Bio sam kriv što sam došao u Zrenjanin i bio sam pod stepenicama u zatvoru. Onda curik za Valjevo i umalo ne dobih aps — spasi me daktilografkinja sudijina. Hvala ti mila sestro!

— Bio sam kriv što sam se žalio U Tantu, iako Ujedinjene nacije nisu formirane radi orangutana sa Sumatre, no radi ljudi u okviru države.

— Bio sam kriv što sam lično video da je za moje nevolje bio drugi kriv.

— Bio sam kriv što sam tražio dva vojnika, naoružana do zuba da mi obezbede građansku slobodu.

— Bio sam kriv što sam podneo Vrhovnom sudu Jugoslavije tužbu dugačku metar i po u kojoj sam tužio 150 preduzeća, miliciju i sve ono što je stalo na moj radnički put. Sekretar Vrhovnog suda me je drsko isterao
napolje.

— Bio sam kriv što sam pardonirao na hiljade devojaka i slobodnih žena. Odbilo me njih 99 odsto, pokazujući slavni ženski rečnik: ,,Marš, svinjo, barabo, budalo. Pogledaj se kakav si" A obraćao sam se do
najsavremenijem bontonu svoga doba.

— Bio sam kriv što sam pisao zoološkom društvu tražeći da me prime u kavez i tvrdeći da kao nezaposlen manje jedem od slona, da bi se prihod povećao mojim boravkom, da bi moje prisustvo bilo na ekonomskoj bazi, a svi smo za ekonomsku bazu, Nisam ni do danas dobio ni odgovor ni poziv.

— Bio sam kriv što sam pisao hipodromu da mi omogući venčanje sa kobilom i do danas nisam dobio odgovor. Znači ne može moja ljubav ni kod kobile.

— Bio sam kriv što sam tražio od Zavoda za osiguranje i reosiguranje da zaštiti moju gnađansku slobodu koju gubim kad god to milicioner zaželi.

— Bio sam kriv što sam prihvatio Marksa za učitelja, kao radnik, pa danas ne smem reći ko mi je učitelj.

— Bio sam kriv što sam došao peške od Smedereva do Rakovice i dobio sam dan zatovra. Stanica milicije Čukarica.

— Bio sam kriv što sam rekao da novi Ustav polazi od građanina,a ne od države. Bio sam poslan kod psihijatra. ,,Zmaj", Zemun.

— Bio sam kriv što sam se podvukao pod kupe brzog voza i milicioner mi komandova: ,,U ime naroda, ruke u vis!" A ja sam bio toliko knap da nisam mogao ni prstom da mrdnem.

— Bio sam kriv što sam tražio posao u SR Hrvatskoj i major milicije me pitao šta ću ja u Hrvatskoj, ko će meni dati posao u Hrvatskoj. Ja sam mu odgovorio da je to sve rešeno 29. novembra 1943. godhe, i zamalo ne dobih zatvor. Slavonski Brod.

— Bio sam kriv što sam u Skupštini opštine Bihać tražio novac za kilo hleba. Sekretar opštine mi je rekao: ,,Ko vam je dao to pravo da dođete u Bihać? " Odgovorio sam da ne odlučuje on gde ću ja ići. On je
onda zapretio milicijom, a ja sam morao napustiti Bihać gladan kao pas. Jebo ćaću u Bihaću!

— Bio sam kriv što je Draža Marković došao u Valjevo 12.9.1971.g. na otkrivanje spomenika narodnom heroju Dragojlu Dudiću, pa sam dobio 6 sati zatvora, gde mi nisu dali ni u WC da izađem.

— Bio sam kriv što sam se kretao po zakonu fizike, Ustavu i pisanom zakonu, i dobio sam 90 puta zatvor u 7 džava, od toga 80 odsto u svojoj rođenoj zemlji, a ni mrava nisam zgazio.

— Bio sam kriv što sam za bogatim Beograđanima stigao u Makarsku, avgusta 1972. godine, da se makar jedared okupam na plavom Jadranu, pored socijalističkih bogataša. Uhapsiše me na autobuskoj stanici, upitaše šta ću ja u Makarskoj, što ne idem u svoju opštinu? Rekoh im da je moja
opština gde god dođem i da je Jadran moj, kao i njihov. Oni to ne priznadoše već mi narediše da se gubim. U inat njima otišao sam na plažu i pošteno se okupao. Čudnovato, ali voda nije imala isto mišljenje, kao ovi iz SUP-a, ona me je blago i gostoljubivo primila i rashladila.

— Bio sam kriv što sam odseo u radničkom hotelu ,,Soko" u Mostaru: portir me je pustio, zaključao me spolja, i taman sam mislio da ću se lepo odmoriti, a on pozvao SUP, pa na vrata tup. Ovo je dokaz da sve što je besplatno malom čoveku mora da presedne do balčaka.

— Bio sam kriv što sam svratio u restoran ,,Zagreb" u Beogradu da se u stojećem stavu malo ogrejem. Ne potraja dugo dođoše supovci, odvedoše me kod sudije za prekršaje a on me pusti kad mu rekoh da sam ipak čovek, a ne cepanica.

— Bio sam kriv što sam na jednoj krivini prišao plavuši i pitao je da li mene čeka. Ona mi je odgovorila: "Đubre jedno, pogledaj se kako izgledaš." Ja joj rekoh da sam stvaralac materijalne baze, to jest radnik. Ona ode plazeći na mene jezik, a verujem da će, kad sretne prvog lepo obučenog strpati taj jezik u njegova usta. Ipak, odelo čini čoveka.

— Bio sam kriv što sam rekao da su radnici vlast, pa sada vlast hapsi vlast.

— Bio sam kriv što nisam rekao za svaki udarac hvala kada su me tukli u stanici milicije Nemila, kod Zenice, i morao sam da kažem hvala posle svakog udarca primljenog. Dakle, u Nemili se zbilo nemilo i neviđeno čudo od marksističke milicije. Nazdravlje!

— Bio sam kriv što prihvatih poziv za širenje marksizma i napravih crvenu lentu i na njoj slike Marksove. Supovci, čim ovo videše, uhapsiše me i zajedno sa Marksom u zatvor. Njega mi uzeše i baciše na đubre,a ja odležah jedno vreme u zatvoru. Eto, doživeh da i Marksa vidim u zatvoru zajedno sa mnom — kuku!

— Bio sam kriv što sam verovao personalcima u zelezari u Nikšiću. Govoriše mi da dođem sutra i tako četiri dana me zavitlavahu. Izađem četvrtog dana iz zgrade i počnem da vičem: Dole birokratija, tehnokratija i
ostala bratija" Ljudi poskakaše na prozore i gledaju čoveka kako od muke urla. Miliciju nisu zvali. Hvala vam, braćo Crnogorci!

— Bio sam kriv što sam ušao u jednu kancelariju opštine Stari grad u Beogradu. Stanem na vrata i nazovem im dobar dan, ali niko da odgovori. Stojim ja i niko da me pogleda, stojim deset minute, a oni nešto čavrljaju bez veze. Onda ja viknem koliko me grlo nosi, a birokratija poskaka na noge. Njima ce, izgleda, jedino neka grmljavina doći glave.

— Bio sam kriv što sam pokušao da se zalim visokim rukovodiocima, ali nikako da dođem do njih, treba da prođeš hiljadu barijera dok ih lično vidiš. Što narod kaže: ,,Dok dođeš do boga ubiše te sveci. I taman sam
dobio obećanje da će me jedan ,,visoki" primiti za deset dana, kad čitam u novinama: on ,,zglajzo" zbog nedostatka samokritike. Mozda sam mu bio taličan.

— Bio sam kriv što sam 80 Marksovih fotografija izlepio i zašio na zimski kaput. Čim su to videli supovci me zatvoriše zajedno sa Marksom. Po hitnom postupku sudija mi odreza 10 dana, ali kaznu nisam izdrđao jer se
nađe jedan pametan čovek, pa reče: nezgodno je ljudi, da Marks ide u zatvor. Ima u ovoj zemlji i pametnih ljudi.

— Bio sam kriv što sam prodavao svoju glavu za tri miliona starih dinara, kako bih sakupio pare za štampanje ove knjige. Pomoćnik komandira milicije Stari grad u Beogradu saopšti mi da će me živa odrati ako još jednom budem oglasio da prodajem glavu. Rekoh mu neka odere kožu Todoroviću i Vračariću, koji proneveriše one silne milijarde. Ali Todoroviću i Vračariću neće faliti ni dlaka sa glave, jer nisu baš sami pokrali te grdne milijarde. A mene što sam oglasio da prodajem sopstvenu glavu, zatvoriše 12 dana. Šta bi mi tek uradili da sam napisao da prodajem glavu komandira milicije u Beogradu —Starom gradu.

— Bio sam kriv što sam u vreme druge konferencije SKJ prošao pored zgrade Savezne skupštine sa prišivenim slikama Marksa. Umalo me ne uhapsiše, ali mi komandir obezbeđenja reča da se i ja i Marks tornjamo u... Iz učtivosti ne mogu da kažem gde.

— Bio sam kriv zbog jedne diskusije s milicionerom. Nosim ja Marksove slike na kaputu, a prilazi mi čuvar reda i pita: ,,Koja ti je to bradata budala? " Kažem da to nije budala, to je Marks, moj i tvoj učitelj. On će meni: ,,Ma kakav Marks, taj je pre neki dan bio uhapšen kod nas." Svašta na ovom svetu, pomislih i krenuh dalje — u ćeliju zatvora, Ulica 29. novembra 107.

— Bio sam kriv u raznim prilikama što sam u restoranima uzimao otpatke (ostatke) tuđih obeda. U restoranu ,,Savski most" obavezno triput moram da lanem kao pas (AV,AV,AV) da bi mi radnica koja toči piće dozvolila da oližem tanjire. To se zove solidarnost radničke klase.

— Bio sam kriv što sam 1. maja 1973. godine, u ekspres-restoranu ,,Bitolj", uzeo preostalu koricu hleba. Poslovođa me napao sa celokupnim personalom, i tako mi presede praznik radničke klase.

— Bio sam kriv što sam svratio u restoran ,,Putnik" kod železničke stanice u Beogradu, sa stola dohvatio parče hleba koje je iza gosta preostalo, a plaćeno je. Poslovođa Stole, me sa leda napade, i dok sam se snašao puče po meni desetak udaraca. Spasio sam se bekstvom.

— Bio sam kriv što sam tražio da održim veče rikanja u Domu sindikata, Domu omladine i Domu armije. Nisu mi dozvolili merodavni, iako bih spomenutim rikanjem razne nepravde i gluposti debelo tabao i ismejavao.

— Bio sam kriv što se novi Ustav proglašavao 21. februara 1974. godine i uoči tog dana bio sam zatvoren. Držan sam u zatvoru sve dok se nije završila ceremonija pred Saveznom skupštinom. Neka ti je alal kupus i slanina srećo moja ustavna i građanska moja slobodo posrana!

— Bio sam kriv što sam ponudio ,,Komunistički manifest" preduzeću ,,Prva petoletka" u Trsteniku. Pretukoše me portiri na ulazu u fabriku. U gipsu sam bio 20 dana, jer su mi slomili mali prst. A bejah, i to treba
napisati, akviziter NIP ,,Mladost" iz Beograda.

— Bio sam kriv što pokušah na kapiji ,,Krušika"da uđem i prodajem "Manifest" za vreme ručka, u menzi i po kancelarijama. Portiri me energično odstraniše sa kapije. Vele: potpukovnik bezbednosti ne dozvoljava. To me je najviše zabotelo, jer nisam mogao ući u fabriku u kojoj sam i zanat završio i gde su me baš idejom socijalizma zadojili, u ono posleratno vreme, ti isti potpukovnici, majori i kapetani. ,,Zahvalan", vaš učenik.

— Bio sam kriv što svratih u Ekonomsku školu u Valjevu da prodajem "Manifest" učenicima. Direktor mi reče da za sada nisu zainteresovani.

— Bio sam kriv što mi je Dušan Petrović Šane, pri slučajnom susretu na Kalemegdanu, obećao da će me primiti i saslušati moje nevolje. Cele 1973. godine pokušavah da ostvarim obećanu ,,audijenciju" kod sindikalnog lidera, all ja ne dođiveh. Vele portiri: idi, ćebicu.dođavola.nemoj biti lud! Kakav Šane!"

— Bio sam kriv što ponudih "Manifest" radnicima preduzeća ,,Gradac" u Valjevu. Radnici vele: ,,Ćebo, nosi to njima gore, a nama donesi seksi knjige!" Ovo znači da su i seksa željni naši samoupravljači.Jer u koga
su debele pare u toga su i lepotice. Ja sam im odgovorio da jedino sa ,,Manifestom" u glavi mogu da naplate svoj zarađeni novac.

— Bio sam kriv što sam u holelu "Jugoslavia" tražio da prenoćim jednu noć, besplatno, jer je u decembru 1975. godine bilo na stotine praznih kreveta. Direktor nije dozvolio. Ovaj nasušni pokušaj sam učinio zato što me milicija po barakama hapsi ne dajući mi da u njima spavam. Velim: ako ne može u barakama, može valjda u hotetu "Jugoslavija". Hteo sam bar jednu noć da budem Jugosloven, ali izvisih.

— Bio sam kriv što sam došao u Skupštinu opštine Kragujevac da se požalim, jer me stalno hapse, kad vlast koju sam izabrao viknu: ,,Napolje! Ti si zajebo celu državu!" Zar je moguće da komarac preturi slona?

— Bio sam kriv što sam uveče 15. jula 1977. godine ovoga veka, na ovoj zemlji, legao u park na klupu da odmorim premoreno mi telo i dušu. Milicioner me smesta uhapsi iako je svestan bio da je park moj stan. Odvede me kod sudije. Ali, kada vide sudija sutradan da ne može osuditi osuđenog na propast, pusti me. Hvala ti drugarice Jerenić!

— Bio sam kriv što sam u jednom restoranu u Ivanjici naručio deset ćevapčića a kelner mi doneo samo devet. (Ovo je dokaz da je Era zajebo ceo svet.) Na moju intervenciju doneo je i deseti ćevapčić —noseći ga nabodenog na viljušci, podignute ruke u vis, kao da nosi barjak — samo da bi me obrukao pred gostima. Ja koji vidim ovolike nepravde u društvu, valjda i ćevapčiće mogu da vidim i prebrojim iako ih gledam samo u tuđem tanjiru.

— Bio sam kriv što sam 7. jula 1979. godine ušao u restoran "Mala Sava" i uzeo preostalu koricu hleba. Milicioner Vujović me tri puta lupio palicom na konce. Kada sam mu rekao da mi je danas praznik on je odgovorio: daću ja tebi praznik — ali ipak nije mogao da me uhapsi. Živeo sedmi jul, moj spasilac!

— Bio sam kriv što sam se sklonio od pljuska pod nastrešnicu "Putnika" i seo na napušteni zid. Milicioner Slobodan Vujović mi je prišao i proderao se kao da sam goveče: ,,Gubi se tamo, pa sedi u parku!" Ovako nešto u deset evropskih država nisam video niti doživeo. Opet ostadoh živ, živ, živ!

— Bio sam kriv što sam pokušao da pojedem diskvalifikovanu pljeskavicu u restoranu ,,Savski most". Poslovođa Toma mi je ote i baci u kazan za svinje. Ovaj humanista je član Saveza komunista.

— Bio sam kriv što sam stajao u holu autobuske stanice. Dvojica mi priđoše, a to su neki šverceri, i mene udri pa udri! Pošteno me izmlatiše, misleći da radim za miliciju. Ne uspevam, na žalost, da radim ni za sebe.

— Bio sam kriv što sam se zatekao u restoranu ,,Savski most", gde poslovoda Toma stalno dovodi jednog Albanca — švercera, i nagovara ga da vadi novčanice što on hvalisavo i čini. Toma kaže: ,,Vidi kako on ima pare, a ti nemaš!" I tako se iživljava taj sadista do besvesti. I kad nisam mogao više da izdržim, skočim i onom poganom šverceru oštro saopštim da me ostavi na miru. Prileti mi Toma, uhvati me za ruku i povuče napolje. Dao sam otpor siledzijama, ali su me dobro pretukli da sam dva meseca bio na bolovanju. Bio bih pokojni da me nije spasio jedan mlad gost. Nisam tužio, jer niko nije hteo da svedoči.

— Bio sam kriv: pisao sam Viliju Brantu, pre godinu dana, a još odgovora nema. (Kizinger mi je odgovorio za tri meseca). Tražio sam od pomenutih ličnosti da mi ukinu doživotnu zabranu ulaska u Saveznu
Republiku Nemačku.

— Bio sam kriv što sam jeo prazan pasulj. Dobio sam 15 dana zatvora: Stanica milicije Savski venac, Beograd, zemlja Jugoslavija.

— Bio sam kriv što sam pisao Bogu da mi pošalje 18.000 starih dinara, jer SUP Valjevo kad oduzima pasoš ne vraća i novac. .Odgovora nema i zato tvrdim da ni Boga nema. Čuo sam da su šereti poštari to moje pismo odneli u patrijaršiju.

BIO SAM KRIV STO SAM ŽIV!

Zbog svega izloženog uvideh da mi u ljudskoj zajednici nema mesta te odlučih kao u dispozitivu, zbogom ljudski rode, odoh u volovel

Svojenožno potpisao
VO MILONJA, bivši
metalski radnik
Stanoje Ćebić

26.februara1972.
u Beogradu

Karikature Rade Novakov