ŠTAMPAJ! | ODUSTANI...

Muzika

Trinaest Apostola Bele Muzike

Rade Milinković, 17. maj 2004.
Delo decembar 1988

BALLARD. J. G. Ballard polaže svoje nade u budućnost, u nove opsesije nadolazećeg post-industrijskog doba. ,,Fantazija u kojoj covek svoju ženu oblači u crni kombinezon i tuče je pripada prošlosti. Ono što dolazi je potpuno nov poredak seksualnih fantazija, koji uključuje drugačiji poredak iskustva: poput saobraćajnih nesreća, putovanja mlaznim avionom, čitava plima novih tehnologija." Ballard je započeo svoju karijeru pišući naučnu fantastiku pod uticajem nadrealizma u kasnim '50-tim. Svojini profetskim kratkim radom Zašto želim da jebem Ronalda Regana (Why I Want to Fuck Ronald Raegan). napisanim 1967, Balard je počeo svoje eksperimente sa proširivanjem Burrougsove cut-up tehnike na medicinsku i psihijatrijsku literaturu kojom su ga snabdevali prijateiji iz obližnjeg istraživačkog centra. Rezultati su bill zadivljujući: u daljim istraživanjima, sadističkim psihopatima dat je zadatak da zamišljaju seksualne fantazije koje uključuju Regana. Rezultati su potvrdili mogućnosti predsedničkih fiigura budući da su bile opažane primarno u genitalnim termmima, lice L. B. Džonsona (Johnson) je jasno genitalno u svojoj značenjskoj pojavnosti - nos u obliku uda, čeljust u obliku mošnica itd. U testovima montaže, Reganovo lice jednodušno je bilo opažano kao erekcija penisa. Pacijenti su podsticani da zamišljaju optimalnu seksualnu smrt Ronalda Regana. U delu Crash (Sudar), Ballard je kombinovao svoje prodore u cut-up medicinskih spisa sa svojim sve dubIjim interesovanjem :za retoriku. Medicinski istrenirano oko ne lišava čitaoca ni najmanjih detalja, nemilosrdno slikovito opisujući amputirane polne organe, erotizam automobilskih sudara i vlažne snove povodom ubistava poznatih ličnosti. Ballard objašnjava: ,,Ne može se ništa učiniti za nečiju maštu ako je dirnuta onim ljudima koji su. . . u nekom smislu. . . postali mitološka bića na način koji je moguće dostići samo putem brutalnih i nasilnih akata. Na žalost, neko može transcendirati sebe na načine koje po sebi treba izbegavati - recimo ekstremnim bolestima, saobraćajnim nesrećama, ekstremnim atanjima bića."
Ballardovo nepristrasno zadubljivanje u psihopatsko ponašanje na kraju postavlja pitanje o samom autoru. Njegov odgovor je: ,,Ako vidim nekoga ko je drastično osakaćen ili preplašen, nisam uzbuđen ni na koji način. . . Moraju se odvojiti elementi mašte od onog našeg uobičajenog ponašanja. Ne postoji kontinuum po kome bi neko živeo svoje romane."
BERINGER, KURT (1893-1949). Prijatelj Junga i Hermana Hesea, vršio eksperlmente sa meskalinom i zapažanja objavio 1927. u knjizi Der Meskalinrausch. Jedan od njegovih pacijenata je bio opsednut idejom da meskalinske vizije prenese na film. Walt Disney angažuje Kurta Beringera kao umetniškog direktora u crtanom filmu " Fantasia".
BURROUGHS, WILLIAM. ,,Osećam da je biološka mutacija jedina nada za homosapiensa. Biološka promena je suštinska za kosmičke uslove. Ako imunološki sistem dbacuje transplantirane organe, odbacivanje biološke promene bilo bi utoliko poraznije" (W. Burroughs svom prijatelju, pesniku John Giornou). Toliko što se tiče ćaskanja. Burroughs je ozbiljan. Ozbiljan u pogledu droge, u pogledu homoseksualaca, u pogledu oružja, ozbiljan čak i u pogledu mačaka. U Conjunctions 9 Burroughs kaže: ,,Poslednjih nekoliko godina postao sam zaljubljenik mačaka i sada se stvorenje jasno raspoznaje kao mačji duh, Familiarus. Svakako, on se sastoji od mačke, kao i od drugih životinja: letećih lisica, pozlaćenih lemura sa ogromnim žutim očima, koji žive na drveću a bespomoćni su na tlu, lemura sa prstenastim repovima i mišijih lemura, samura, rakuna, lasica, vidri, tvorova i peščanih lisica." Moče li se, možda, hombre invisible vratiti na Zemlju? Može li polubog herojskog sveta biti ljudsko biće? Mogu da ga zamislim kako ljubazno odgovara na pitanje: "Ne dragi moj, kao što rekoh, ovde smo da idemo." Pretpostavljam, mačke, lemuri, tvorovi i sve ostalo. Virtuelna menadžerija u kosmosu. Evolucija pisca. Od Harvarda do Beat Hotela, od bednih predgrađa Meksiko Sitija i njujorškog Boverija od brdovitog gradića u Kanzasu. Jednom oženjen, žena slučajno ubijena prilikom izvodjenja štosa u stilu Wilhelma Tella, goli ručak (Naked Lunch), decenija predanosti heroinu, svirepa mizoginija, dugotrajno druženje sa PSYCHIC TV i šta dobijamo? Williama S. Burroughsa
svetogrdnijeg nego što njegovi spisi sugerišu. Jezik je virus. Mačke u kosmosu. Razgovor sa dinosaurusima. Auto-erotska smrt. Nagi predpubertetski kauboji. Sve knjige bačene u svemirsku kapsulu. Zaveštanje vatrenom oružju i otrovnim strelicama, malo votke, malo kokaina, kanta za đubre, a onda, ulazite. Ovde smo da idemo!
CAIN, JAMES M. Mizantrop je srednje ime Jamesa M. Caina. Njegovi romani bazirani su na ideji da je čovek bezvredna životinja koja ne može da kontroliše svoje najosnovnije instinkte - seks i pohlepu. Žene su tigrice, surove, strasne i tajanstvene - one kontrolišu svoje mužjake i upotrebljavaju svoje seksuame draži da postignu ovu kontrolu, kršeći sve tabue da bi zadovoljile
svoje ciljeve. U The Butterfly kćerka namamljuje svog sirotog, religioznog oca u pakao incesta, a u Double Indemnity i The Postman Always Rings Twice, ljubavnica koja se dosađuje i koja je ogorčena upetljava samozadovoljnu budalu u ružno ubistvo. Rođen u Baltimoru, Cain je učestvovao u I svetskom ratu, a posle toga imao rubriku u listu The American Mercury, u kojoj je za svoje dijaloge upotrebljavao govor i dijalekt "prosecčnog čoveka". God. 1931. se seli u Barbenk i tamo, od 1933. do 1948. piše svoje najbolje romane. Živeo je od objavljivanja svojih romana u nastavcima po raznim časopisima. Takođe je pokušao da adaptira svoje priče u glamurozne holivudske filmove. Kada je konačno shvatio da je talentovan pisac a ne komercijalni scenarista, napravio je najveću grešku u životu i preselio se u Hajetsvil, Merilend, gde je izgubio 15 godina pišući smrdljivi roman o građanskom ratu,
nazvan Mignon. Kritika ga je sahranila a publika ga nije kupovala. Hteo je 1963. da se vrati u Holivud, ali njegova žena Florens je rekla: "On više nije tamo... Holivud koji smo mi znali više ne postoji." Ostao je i žalio je zbog toga do kraja života. ,,Bilo koji deo Kalifornije, bez obzira kako jednoličan, prozaičan ili dosadan, u svakom slučaju je Kalifornija, zemlja Zlatnog Obećanja. Ne znam nikoga kome zaostaje dah zbog okruga Princ Džordz u Merilendu." Napisao je jos devet romana u Merilendu i, dok je radio na memoarima, umro u 85-oj godini. Za autora koji se bavio takvim emocionalnim stvarima kakve su ubistvo, incest, preljuba i
homoseksaulnost, on je bio neverovatno naivan u pogledu simbolizma koji je upotrebljavao u svojim romanima, a koji je bio u vezi sa ovim stvarima. Cain je govorio da ne želi da se bilo ko "isuviše unosi" u njegove knjige, a o svojoj omiljenoj knjizi Alisa u zemlji čuda, rekao je: "Ona je, koliko ja sada vidim, lišena bilo kakvog značenja i pouke, ili mudrosti - zamki za svakog pisca. Kad god osetim impuls da budem vazan, podsetim sebe na Alisu."
DICK, PHILIP K. Televizor se uključio sam i zaurlao: "Građanin Philip K. Dick mora odmah da se javi Zemaljskom birou za prelokaciju. Građanin Philip K. Dick mora. . ." Okrenuvši se od svog word-processora, gradanin Dick pruži drhtavi prst i pritisnu dugme za isključivanje. Ekran se zatamni. On podiže pothranjenu ruku svoje žone Tesse i polako skloni plastičnu cev. Pre nego što je izvadio plastičnu iglu iz vene, TV aparat se ponovo uključi: "Građanin Philip K. Dick mora odmah. . ." Snažno se tresući ponovo je posegnuo za dugmetom za isključenje. Dok ga je dodirivao prstom, sa ekrana sevnu zaslepljujući plavi luk, konvulzirajući
njegov mozak u crnilo. Čuo je glas svoje zene Ane: ,,Philipe, vreme je za lek. Philipe probudi se, vreme je.. ." Osetio je ubod igle, i njegova svest se raščistila. "Vreme je, gospodine, za deset minuta slećemo na planetu" Otvorivši oči, paralizovao se od praznog staklastog pogleda uniformisanog muškog replikanta. "Možete posmatrati sletanje na ekranu iznad vas." Pogledao je gore: Koja je to planeta? Replikant ispusti sterilni, mehanički smeh: ,,Zemlja, naravno". To nije bila Zemlja. Bila je to aproksimacija ZemIje koju je znao, poput nepotpunog sećanja. Nešto nije bilo u redu sa nebom, i on začu prožimajuće zloslutno zujanje. Bledo-zeleni Plymouth-satelit zaustavi se kod ivičnjaka. Putnička vrata se naglo otvoriše i ženski glas vrisnu: ,,Ulazi!" Pre nego što je mogao da reaguje, udar strahovite eksplozije iza njega baci ga na zadnje sedište kola. Mala, tamna Maležanka spreda čvrsto je držala injekcioni pištolj uperen među njegove oči. Plymouth naglo skrenu i ubrza. Druga eksplozija, i zadnji prozor se razbi, zasipajući ga staklom. Viknuo je: ,,Koji se kurac dešava!" Spustila se noć kada su se zaustavili kod napuštenog salona za dresiranje domaćih životinja i ušli na sporedna vrata. Vozač se skljoka u ogromnu kožnu
fotelju i pokaza Philipu na drugu. ,,Nemamo mnogo vremena. Evo, pogledaj ovaj kalendar. Znači li ti nešto ovaj datum?" Pogledao je, datum je bio 2. mart 1982. Osetio je vrtoglavicu. Soba se zamaglila. Prožimajuće zujanje se intenziviralo u jačini i tonu, rastući do histeričnog vriska za koji je shvatio da je njegov vlastiti. Zrak ružičaste svetlosti, sličan laseru, eksplodira u njegovoj glavi, zaslepljujući ga. Sada je bio gledalac, i ružičasti zrak osvetljavao je unutrašnjost njegovog vlastitog duha. Sećanje na njegov život bilo je kristal, svaka površina otkrivala je drugačije osvetljavanje njegove prošlostii. Kristal je počeo da rotira, isijavajući rastuće mnoštvo prizora, ideja i impresija iz njegove fikcije. Svemirski brodovi su šarali nebom. Stakleni gradovi kolapsiraju u krhotine, dok mutanti beže. Armije robota vrve po površini poput mrava. Preživeli su se šćućurili u podzemlju, natapajući svoju sivu masu halucinogenima. Visoko gore, u polarnoj orbiti astronaut koji umire emituje dezinformacije iz I Chinga. Androidi sanjaju električne ovce dok tuđozemci porobljavaju covečanstvo, Sin Boga ponovo je rođen kao dete sa oštećenim mozgom, a sudbma Zemlje zavisi od krhke ljudske gnoze.

GYSIN, BRION. Rođen u Engleskoj 19. januara 1916. Studirao na Sorboni. Prva izložba u Parizu 1935. god. zajedno sa Picassom, Arpom, Dalyjem, Magritom, Duchampom, de Ciricom, Max Ernstom. . . Živeo u Maroku, Grčkoj, pronalazač cut-up tehnike, dugogodišnji saradnik W. Burroughsa. ,,Pokazao sam prve cut-up tekstove Burroughsu nadajući se da ću ga čuti kako se smeje kao što sam se i ja smejao. . . Skinuo je naočari i čitao ih iznova, svaki put sve pažljivije. Rekao je: "Ovo je nešto veliko, Brion..." Odmah je shvatio da je to oruđe od ogromnog značaja za njega." Gysin je napravio dreamachine i uveo Braana Jonesa (ex Rolliing Stones) u Jajouka muziku Maroka. Njegov uticaj se širi na mnoge stvaraoce iz '50-tih i '60-tih. "Više od trećine života proveo sam u Maroku gde magija jeste, ili je bila, svakodnevna pojava, koja se proteže od prostog trovanja do mističnog iskustva... Izvanredni susreti i neobična iskustva doveil su me do toga da o svetu i mojim aktivnostima u njemu mislim na način koji su posle nazvali
psihodeličnim". Brion Gysin umro 13. jula 1986. u Parizu.
CANTOR,GEORG. Matematički genije koji je umro poremećena uma. Matematičari još uvek raspravljaju o njegovom delu, a neki među njima tvrde da su Cantorove ideje logički neodržive. Na to pristalice teorije ,,nadbeskonačnog" odgovaraju: ,,Niko nas neće isterati iz raja koji nam je otkrio Cantor." Cantorova misao se u grubim crtama može ovako izložiti: zamislimo na ovom listu papira dve tačke, A i B, udaljene 1 cm. Sada povucimo duž koja spaja A i B. Koliko tačaka sadrži ova duž? Center pokazuje da tu postoji više od beskonačnog broja tačaka. Kada bi se potpuno ispunila duž, dobio bi se veći broj tačaka od beskonačnog: broj ALEF. U matematičkoj koncepciji ,,nadbeskonačnog", koja uključuje i proučavanje ALEFA, deo je jednak celini. Sa stanovišta klasičnog načina razmišljanja, ovo je sasvim sumanuto. Ipak, dokazivao je. Isto tako je dokazivao da ALEF pomnožen bilo kojim brojem uvek ostaje ALEF. Stoga postoji neka veza između savremene više matematike i ,,smaragdne ploče" Hermesa Trismegistusa (ono što je gore nalik je onome što je dole), ili intuicije pesnika kao što je William Blake: kosmos je zrno peska.
KURTEN, PETER. Vamipir iz Diseldorfa. "On je kralj seksuame delikvencije. . . on objedinjuje gotovo sve perverzije u jednoj osobi... on ubija muškarce, žene, decu i životinje, ubija sve što nađe." Tim rečima je opisivan Peter Kurten, na suđenju 1930. godine. Nije ih izgovorio ni sudija ni tužilac, već advokat odbrane, tražeći da se proglasi umobolnim. Kurten, tada star 47 godina, nije izmakao kazni koju je viesštruko zaslužio, jer je sud prihvatio mišljenje vrhunskih psihijatara pozvanih da pregledaju opasnog ubicu: okrutni sadista Kurten bio je ,,istovremeno razuman i čak fini gospodin."
"Zamišljao sam sebe kako izazivam nesreće u kojima ginu hiljade ljudi. Smišljao sam brojne fantazije kao da rušim mostove i bušim brane. Onda sam maštao o bacilima koje bih ubacio u vodu za pice. Zamišljao sam kako radim u školama i domovima za siročad, gde bih mogao da ubijam dajući deci čokoladu koja sadrži arsenik. Doživljavao sam kod tih vizija onu vrstu zadovoijstva koju drugi ljudi imaju kada misle na golu ženu" (P. Kurten).
Kurten je imao svoju poslednju želju. Nekoliko minuta pre izlaska iz ćelije na poslednju šetnju, upitao je zatvorskog lekara: "Kada mi odseku glavu, hoću li bar za trenutak moći da čujem zvuk krvi koja šiklja iz mog vrata?" Dok je preneraženi čovek ćutao, Kurten je smejuci se rekao: "To bi bilo zadovoljstvo nad svim zadovoijstvima." Engleska grupa WHITEHOUSE je objavila LP Dedicated to Peter Kurten sadist and mass slayer (COME ORG. WDC881010).
MANSON, CHARLES. Manson je propovedao krvavu revoluciju i upravljao satanskim redom koji je ubijao po njegovom naređenju. Osuđen je na smrt u gasnoj komori, ali pošto je tada smrtna kazna u Kaliforniji ukinuta, on izdržava devet doživotnih robija za devet
ubistava. Manson je vanbračni sin prostitutke. U jedanaestoj godini se ogrešio o zakon i poslat je u popravni dom, odakle je izašao u svojoj 32. godini, a da nikada nije spavao sa ženom niti popio času piva. Zbunjen slobodom, ušao je u slučajno odabrani autobus i stigao u San Francisko, centar svetskog hipi pokreta. Bila je 1967. godina, vrhunac ere ljubavi, mira i dece cveća. Manson je nosio dugu kosu, bradu i svirao gitaru. Ubrzo je stekao krug svojih obožavalaca. Devojke su na kolenima klečale pred njim. Međutim, Manson je imao malo obzira prema ženama. Jedno od pravila u "iporodici" bilo je da pse treba nahramtl pre žena. Zabranio je kontracepciju, alkohol, i nošenje naočara. Devojkama je bilo zabranjeno da postavljaju pitanja i upotrebljavaju reč ,,zašto". Uprkos tome, obožavale su ga kao boga. Uveče, 8. avgusta, na njegovu zapovest, tri devojke i jedan muškarac iskasapili su Sharon Tate (u osmom mesecu trudnoće) i njene goste. Čovek, čiji je krvavi teror zapanjio svet, izdržava danas kaznu kao sveštenik u zatvorskoj kapeli. Nerado govori o prošlosti, naglašavajući da se ne oseća krivim za ubistva počinjena po njegovim naredbaima. Britanskom fotografu Albertu Fosteru je rekao: "Ne stidim se niti kajem. Ako se strahom i nasiljem mogu otvoriti oči društva zainteresovanog samo za novac, neka ime CHARLES MANSON bude taj strah."
MOLAY, JACQUES DE. Jacobus Burgundus Molensis Mučenik, rođen 1234, umro 19. marta 1314. u Parizu. Bio je poslednji oficijeini Veliki Majstor Vitezova Templara (Hramovnika). U red je ušao 1265, borio se u Siriji i na Kipru (posle 1291), izabran za Velikog Majstora oko 1298; 13. oktobra 1307, dok je bio u Francuskoj, on i svi ostali Templari u toj državi, nalogom Filipa IV
uhapšeni su i mučeni (Filip IV se želeo dokopati basnoslovnog bogatstva Reda). De Molay je 24. oktobra u mukama izjavio da inicijacija u Red uključuje odricanje od Hnista, ali je i dalje poricao optužbe o sodomiji. Kasnije su se ostali Templari obratili za pomoć tadašnjem papi Clementu V. Međutim, pošto je papa bio pion u Filipovim rukama, odlučio je da ugusi Red. Osuđen 19. marta 1314. na doživotnu tamnicu, de Molay i ostale vođe Templara ponovo su porekli svoja priznanja. Istog dana popodne bili su živi spaljeni na lomači kao "nepopravIjivi heretici". Za sve vreme tog tragičnog procesa, de Molay nije prihvatio predlog nekih članova Reda da fizički uzvrate udarac. To je kasnije podstaklo mišljenje da je ugušenje Templara bilo deo nekog šireg plana odobrenog od vođa Reda.
MOORCOK, MICHAEL. Michael Moorcok je neka vrsta rodonačelnika post-moderne naučne fantastike. Glavni podstrekač fenomena New Wavea u SF-u, bivši član acid-space-rock grupe Hawkwind. Njegovo ekliptično dostignuće, ipak je stvaranje Jerry Corneliusa, krstaškog ratnika protiv ritualnog zla, bivšeg sveštenika, satira, fizičara, spasioca i špijuna. Jerry Cornelius je onaj koji obznanjuje ZEITGEIST bliske budućnosti, onaj koji se može beskonačno mutirati, koji je seksualno ambivalentan i koji je amoralan. U The Cornelius Chronicles on furiozno menja alternative Zemlje i identitete, dok se vreme pijano tetura. On se pari, halucmira, on
ubija, mutira, degeneriše se, umire i vaskrsava... Često! Jerry se pokazuje kao paradigmatični urbani stanovnik, koji učvršćuje svoj imidz i identitet putem vampirizma, stapajući se u hermafroditskog mesiju razorenog uma.
TRUNGPA, CHOGYAM RINPOCHE. Poslednja inkarnacija Trungpa Tulkua. Odrastao je u Istočnom Tibetu. Prošao je od ranog detinjstva čitav tibetanski fizički i duhovni nauk u Kagyu i Nyingma tradiciji. Godine 1959, pred kineskim osvajačima Tibeta, mora da beži u Indiju. Odlazi u Englesku i tu završava studij komparativne religije i psihologije na Oxford University. Osniva prvi centar za budističke studije i meditaciju na zapadnoj hemisferi, u Škotskoj. U SAD prelazi 1970. god., gde osniva nekoliko značajnih centara za istočnjačka i zapadnjačka istraživanja. Osnovao je jednu eksperimetalnu terapeutsku komunu i inicirao osnivanje sada već slavnog Naropa Instituta (za akademsko i praktično izučavanje interakcija budističke i zapadnjačke misli), čiji su učenici pored ostalih bill i Alan Ginsberg i W. Burroughs. Naprisao je knjigu pesama Mudra, autobiografiiju Born in Tibet, The Myth of Freedom, Cutting Through Spiritual Materialism i još nekoliko knjiga. Preminuo 4. aprila 1987. Sahranjen je u Vermontu, SAD (S. B.: Delo 8-9, 1987).
ROBERT ANTON WILSON. Dok ima pobornika slobodnog mišljenja i pravog skepticizma, RAW je jedan od najvećih. Pod uticajem Frejzerove Zlatne grane (Golden, Bough). Clarencea Darrowa, Jamesa Joycea. Thomasa Painea, Marxa, Trockog, Alfreda Korzybskog, Buckminstera Fullera i drugih, stvorio je delo koje je nateralo znatan broj modernih intelektualaca da preispitaju svoje
razumevanje istorije i kulture. "Moj osnovni stav, posle više od 50 godina na ovoj planeti", kaze Wilson, "jeste da između divljih primata u dzungli i prosečnog domestifikovanog primata u velikom gradu ima vrlo malo razlike. Mi bukvaino živimo na planeti majmuna. Kad se to jednom shvati, više nema smisia da se povodom toga bude ljut. Mi smo u zooloskom vrtu, a kao vođe krda uvek se biraju najveći, najružniji i najopasniji babuni. Ako pogledate na neverovatne gluposti i brutalnosti koje su učinila ljudska bića (koja su po Aristotelu racionalna bića), možete samo očajavati ili, možda, uzeti heroin. Ali ako shvatite da su ove stvari učinili primati-niajmuni, obučeni u smešne kostime poput šimpanza koji voze motobicikle u cirkusu - onda sve ima smisia."