ŠTAMPAJ! | ODUSTANI...

Deca pišu

Baronijada

Sanja Pandurov 7/2, 23. jun 2004.
Bibli

Tatina Putovanja

Moj tata je prošle godine obišao ceo svet za neverovatno kratko vreme - trebalo mu je samo trideset dva (32!)¨minuta. Došavši u Afriku, uzviknuo je kako je divno ovo ostrvce! Pravi raj za ljude željne mesečine! I prvo što je uradio bilo je upoznavanje sa belim medvedom koji ga je poveo u prijatnu šetnju. Kasnije su otišli da se kupaju u blizini američke obale na severni deo Crnog mora.

O talentu moga oca svedoči podatak da je sa nepunih pet godina pobegao od kuće i otišao u Beograd da studira glumu. Primljen je na Akademiju bez polaganja prijemnog ispita. Svi su već znali za njega i nije bilo potrebe da sramoti ostale kandidate. U sedmoj godini otkrio je novi kontinent - Evropu! Bilo je to 1998. godine i tadašnji predsednik Tito ukazao mu je počast poslavši ga najmodernijim tramvajem na Mesec, da izmeri njegovu gravitaciju.

Obilazrći svet stigao je do Venecije i na toj visokoj i šumovitoj planini video predivni kip Slobode - spomenik poštaru koji hrani golubove. Leta je provodio u Sibiru, sunčejući se čitajući popularnu knjigu Stefana Nemanje Hajduci. Naravno čitao je orginalno izdanje na francuskom jeziku. Nije mu bilo teško ni da se pomoli svetoj Trojeručici u jednoj španskoj džamiji koju su za vreme vladavine Aleksandra Makedonskog sagradili vikinzi.

Prosto je obožavao Indijance zbog njihove žute kože. Jednom je boraveći u Indiji, igrao ćorave bake sa poglavicom svih indijanaca i kauboja. Na svom poslednjem putovanju po dalekoj Grčkoj, dočekali su ga stari Grci i dozvolili mu da se popne na Ajfelov toranj. Tada je je i umro dodirnuvši ramenom oblak prepun električne struje.

Na samrti je celu Ameriku (Istočnu i Zapadnu) ostavio samo meni u nadi da ću slediti njegove puteve.