ŠTAMPAJ! | ODUSTANI...

Muzika

Na putu ka početnoj tački

Dragan Ambrozić, 23. jun 2004.
Kulturbunt

Vechina tekstova koje chete zatechi u ovoj knjizi poticce iz “omladinske sstampe”, neccega ssto je kao kulturni fenomen bila prakticcno jedina stvar koja se tokom osamdesetih dessavala u nekadassnjoj Jugoslaviji.

I poznavaoci novinarske scene te zemlje, kao i obiccni kupci, svojevremeno su veoma cenili ulogu ove off sstampe. Mi koji gajimo tu nezdravu naviku da malo ssta bacamo, i sad ponekad u podrumu pogledamo te gomile tako razliccitih novina cciji su se urednici, naizgled, veoma trudili da sakriju od svih zainteresovanih taccan datum izlaska novine, a posebno njen sadrzzaj, dok su se zabrane brojeva, saopsstenja i smenjivanja celih redakcija odvijale kao na tekuchoj traci. Za obiccnog uliccnog ccitacca sstampe, ssto je u ona neuzbudljiva vremena bilo rassireno zanimanje, u nedostatku pametnijih stvari koje su se mogle uraditi sa sobom - “omladinska stampa” je bila ona boja koja je zzivotu davala kakvu takvu zzivotnost u sred prepoznatljive, sindikalne sive i socijalisticcke zzute - primer aktivne masste na delu, prozor u realnost u kojoj se nessto stvarno dessava, nekome pored nas.

No, “omladinska stampa”, kao skupni termin koji je obuhvatao krajnje raznorodne izdavaccke poduhvate, mozzda i nije najsrechniji naziv za jedno stanje duha koje se krilo pod tim imenom i koje je tokom te dekade bilo mozzda i najvazzniji deo onog zaista vitalnog, jugoslovenskog kulturnog toka.

Tessko je rechi u kome momentu se konstituisse poseban fenomen “omladinske sstampe”, kao necceg drugaccijeg i izazovnog, necceg ssto ide mnogo dalje od dozvoljenog. Partijska nomenklatura je sasvim sigurno zamislila nessto sasvim drugo kad je pristupila osnivanju “Studenta”, “Poleta” ili “Mladine”, nessto ssto nije podrazumevalo neprestanu borbu da se jednom pokrenute novine i magazini odrzze u koloteccini zbivanja i sasvim pod kontrolom. Iz nekog razloga, od ssezdesetih se u odredjenom broju, pa potom i vechini ccasopisa cciji su osnivacci bile omladinske organizacije jedine Partije, pojavila tezznja ka neccemu Drugome (ssta god to bilo). Verovatno je susstina samog fenomena skrivena u tome ssto se i radilo o jedinom prolazu ka drugaccijoj stvarnosti, o jedinom izlasku u utopiju, o jedinom poligonu za raspravu o tome ssta se stvarno dessava, o jedinom javnom mestu na kome se smelo zafrkavati sa nedodirljivim.

Takav je sluccaj, za one uslove, radikalno leviccarske koncepcije beogradskog “Studenta”. 1968, ona je bila izuzetno smeo drusstveni korak, koji je direktno izvodio svoje protagoniste na zzivotnu klizavicu. Kad se danas ccitaju tekstovi urednisstva, oni iz najvrelijih majskih i junskih dana te godine, naravno, postaje nejasno o ccemu se tu radilo i gde je skriveno seme pobune, koje je dovelo do obrachanja buducheg dozzivotnog predsednika naciji. Svaka reccenica i svaka fraza u pomenutim tekstovima koji su objassnjavali aktuelne dogadjaje i zahteve studenata, tumaccili demonstracije i njihov efeketa, sa velikom su brizzljivosschu prilagodjene ondassnjem zvaniccnom reccniku, u opticaju u medijima. Osim jeziccke sliccnosti, sa danassnje distance je tek occigledno koliko su tekstovi, nekada dozzivljeni kao revolucionarni, ustvari bili uklopljeni u sve, pa i najsitnije mentalne tokove tadassnjeg zvaniccnog politicckog zzivota, veliccajuchi ideju samoupravljanja. Jedina pogresska ondassnjih, novih “revolucionara” bilo je ssto su politiccke zahteve iznosili daleko od partijskih tokova, i ssto su, instiktivno, pomerili granicu mogucheg u nassoj zemlji, demonstrirajuci svima kako se burno mozze zzeleti - nessto drugo.

Primer “Studenta” iz 1968, mozzda je najsvetliji primer minimalisticckog pomicanja ka nemoguchem u nassoj novinarskoj praksi, primer koji najreccitije govori o pravoj prirodi zzivota u jednopartijskoj drzzavi, skvrccenog izmedju materijalne nemasstine i drusstvene zaglupljenosti. Vech je “Susret”, iznikao na ovim iskustvima kao prvi magazin koji se ozbiljno bavio pop kulturom, imao occigledne pretenzije da se sa bavi drusstvenim tokovima, kroz razumevanje popularnih fenomena. Ova kratkotrajna novina, avangardna sadrzzajem, nije bolovala ni od kakve samonametnute novoleviccarske skromnosti, vech je pokussavala, kao i izvanredna prva serija muzicckog “Pop expressa”, da udahne i malo glamoura i vizuelne osvesschenosti u bavljenje ozbiljnim temama. Savremeni ccitaoci ostaju pomalo iznenadjeni kad se suocce sa bogatstvom duha koje je lezzalo u najboljim tekstovima tih novina, samo naizgled postavljenih da deluju u okviru industrije masovne zabave. Naime, kod nas nikakve prave industrije masovne zabave nije bilo krajem ssezdesetih.

Ovim putem je otvoren novi front - nov model novine dao je obrazac za svako kasnije bavljenje drusstvenim fenomenima kroz prave zaobilazne strategije, koje su otkrivale nove egzistencijalne moguchnosti u sferi popularne kulture. Kasnije che novine tipa “Dzzuboksa” mnogo pazznje posvechivati - na svoj naccin - jednom drugaccijem promissljanju drusstvene angazzovanosti.

Sedamdesete su bile godine rigidne unutrassnje javne kontrole u nassoj zemlji, ne bass zahvalno vreme za smelije istupe, ali i tu smo zabelezzili potpuno nov model novine sa evolucijom “Vidika” u pravcu nesvakidassnjeg teoretsko- aktivisticckog koncepta novine. Urednistvo “Vidika” je u poslednje tri godine te decenije napravilo neverovatan pomak u sferu onoga o ccemu se do tad glasno chutalo - u sferu underground kulture. Kultni brojevi “Vidika” obuhvatali su prve prevode beat poezije (kapitalan, prvi prevod na nass jezik Ginsbergovog “Urlika”), aktuelizaciju pozicije dussevnog bolesnika u drusstvu sa stanovissta aleternativne psihijatrije, izgradnju kuchne pop mistifikacije (projekat “Deccaci”, potom “Idoli”, cciji je prvi singl izdat upravo kao dodatak ove novine), i konaccno, sa slavnim tematskim brojem “Reccnik tehnologije” - smeo pokussaj da se celokupno drusstveno ustrojstvo kod nas osvetli i sa strane kritike tehnokratije, odnosno politokratije. Neobiccna, sasvim slobodna forma novine, ccuvala je “Vidike” dosta dugo od cenzorskih intervencija, ali ne i posle “Reccnika”, kad je urednisstvo Slobodana Skerovicha definitivno prekinuto.

Treba rechi da su “Vidici”, uz “Student”, jedan od primera uspele revitalizacije i stalnog vrachanja “omladinskih novina” maticcnoj - omladinskoj, odnosno tadassnjoj underground kulturi. Kad bi se jedna redakcija smenila, obavezno bi prosslo veoma malo vremena, godina ili dve, dok se ne bi okupila neka nova ekipa smelih spisatelja, koji bi pomerili stvari dalje, u drugom smeru. Tako su brojevi “Vidika” iz osamdesetih bili kljuccni za oblikovanje i sazrevanje nove srpske knjizzevnosti, stripa, teoretske pshioanalize, konaccno i “Beogradskog kruga”, mada je jedno vreme urednik tog magazina bio i, recimo, gospodin ZZeljko Simich.

Ipak, na samom prelasku sedamdesetih u osamdesete, glavni prodor u sferi smelijeg novinarskog izrazzavanja dossao je iz Zagreba, gde je ccasopis RKSSOH - “Polet”, dozziveo transformaciju u pravo underground kulturno i politiccko glasilo, koje je steklo renome na dovodjenju u pitanje svega zzivog. Uprkos mnogim smenama urednika, redakcija je ostala na nogama i posle prvobitnih ssokova, uspela je isterati nekoliko godina kao glavno alternativno glasilo na jugoslovenskim prostorima. Neobuzdana, posebna vrsta duhovitosti u svim istupima, samozafrkavanje i kulturna ssirina, stvorili su od “Poleta” novinu za koju je sad jasno da je ne samo najvisse od svih artefakata tog doba occuvala duh vremena, nego i model za tako razliccite buduche medijske pojave kao ssto su “Feral Tribune” u Splitu ili Radio B92 u Beogradu.

I kao ssto su u jednom trenutku u prosslosti ostaci kulturne redakcije “Studenta” uccestvovali u pravljenju “Susreta”, tako su se narasli momci iz “Poleta”, veoma brzo nassli i u jednom drugom projektu - “Mol”. CCasopis pokrenut od strane Muziccke omladine Hrvatske, postao je neka vrsta najave novog modela novine, mada je messanje svih muzicckih zzanrova, od pop muzike do klasike, delovalo krajnje nategnuto. “Mol” je zapravo bio sjajan primer direktnog prerastanja omladinske sstampe u nesto sasvim drugo, kulturno specijalizovano glasilo sa potencijalno velikom tezzinom, koju je u trenutku objektivno predstavljala ova koncentracija kriticcara iz najslavnije “Poletove” generacije i “Dzzuboksa”. Nazzalost, “Mol” je dossao ranije nego ssto su to uslovi dozvoljavali, kao ssto se kod nas ccesto dessavalo - kulturne slobode i inventivnost su issle daleko ispred trzzissnih sloboda i moguchnosti, a naroccito onih politicckih - pa je nestao jednako brzo i neoccekivano, kako se i pojavio sredinom osamdesetih. Ali ipak, sve je to bilo dovoljno rano da najavi novi, buduchi model pop kulturnog magazina kog je 1989. na jugoslovenskom trzzisstu ustoliccio “Ritam”, kao svesno izvedena kombinacija muzicckih i filmskih kriticcara nove generacije, do tada rasstrkanih po omladinskoj sstampi ssirom zemlje.

U drugoj polovini osamdesetih, medjutim, jugoslovenska omladinska sstampa je definitvno bila na svom istorijskom vrhuncu, zahvaljujuchi narastanju uticaja slovenacckih novina - “Mladine”, pod Botterijevim urednisstvom, ali i “Tribune”. U prelomnim trenucima drusstvenog razvoja, u situaciji kad pravog politicckog nedeljnika na slovenacckom jeziku skoro da nije ni bilo, “Mladina” se pretvorila u medijski gradjanski forum o buduchoj sudbini zemlje, u kojem su manje ili visse uccestvovali svi sliccni krugovi u zemlji, oni u Beogradu ccak i mnogo aktivnije nego iko drugi. Odjek pomeranja granica prihvatljivog, kroz “Mladinino” pisanje, prvo je oblikovao novu uredjivacku koncepciju beogradskog “Studenta”, sredinom osamdesetih, redakciju pod urednisstvom Miroslava Vissicha, koja je slomljena posle Osme sedmice kao prva zzrtva jednog novog vladalacckog stila na nassim prostorima. Potom se i zagrebaccki “Studentski list” pod Ivicom Buljanom, uputio u pravcu radikalnog uzburkavanja duhova, dok i oni nisu zaustavljeni. No, standardi koje je “Mladina” postavila, bili su vech novi standardi u prihvatanju Drugog i Drugaccijeg, ostao je samo joss jedan korak ka pravom gradjanskom drusstvu, ccija najava je bila samo postojanje ovakvog ccasopisa.

Nazzalost, veliko je pitanje u kom je smeru taj sledechi korak naccinjen - drama oko sudjenja Janssi i grupi uhapssenih sa njim, vratila je celu ovu priccu u striktno nacionalne okvire, tamo gde ona nikad nije pripadala. Od tog momenta “Mladina” poccinje jednu novu, eksluzivno slovenaccku priccu, koja se samo uslovno temeljila na nekim univerzalnim gradjanskim principima, a njena dalja evolucija, kao vech uglednog glasila na jugoslovenskim prostorima, vodila je ka potpunom poistovechivanju sa zvaniccnim drzzavnim stavom svoje sredine. Ovakva dalja evolucija bila je predvidljiv put kojim su krenule i druge redakcije “omladinskih glasila” sirom zemlje.

S pravom se mozze rechi, da je u periodu 1989 -1991, kljuccnim godinama razlaza bivsse Jugoslavije, tezziste gradjanske svesti i odgovornosti, paradoksalno ili ne, preneto u specijalizovane magazine i listove, poput dominantno muzicckog “Ritma”, knjizzevnog “Quoruma”, kasnije “Heroine”, dakle, u medije koji su se bavili odredjenim oblastima kulture. Mada se u tom momentu mozzda ccinilo da je kultura, a uz nju i pop kultura, nessto ssto je poslednje utoccisste intelektualaca, magazini o kojima je recc su - kao prve prave privatne novine kod nas - uccvrstile polozzaj privatne inicijative i pomogle njenom daljem promovisanju. Oko njih je uspostavljena cela mrezza privatnih interesa koja se drzzala povezana stvorenim zajednicckim trzzisstem - “Ritam” je jedanko reklamirao prvu privatnu muziccku prodavnicu kao ssto je “Iz sve snage” u Zagrebu, kao ssto ga je ta prodavnica prodavala, objavljivao je recenzije prvih privatnih slovenackih izdanja koja su se distribuirala samo tu i sliccnim novim prodajnim objektima ssirom zemlje. Na underground nivou, Jugoslavija je itekako postojala bass u najkrizznijem periodu, upravo zahvaljujuchi ovom prirodnom poslovnom povezivanju, a ne idealizmu, i ta ccinjenica, nazzalost, toliko puno govori o neprirodnom i svesno sprovedenom nasilnicckom razvoju dogadjaja u ovom regionu tokom devedesetih.

*

Predgovor knjige “Pepeo i prah” - Rock interviews 1988-1998

Autor: Drago Borich

Proizvodnja: KULTURBUNT, mart 2000 - Panccevo

Edicija: “Srechna Nova 1389” - 002

Urednik: Nandor Ljubanovich

Graficcko uredjenje & naslovna strana: Kiklop

Tirazz: 500

Kontakt: ppm@panet.co.yu

Web Site: www.kulturbunt.com