ŠTAMPAJ! | ODUSTANI...

Književnost

Lament za Alekom

Nandor Ljubanović, 24. jul 2004.
Nada

Kum Kudža...


Uvek kada čujem pesmu TO DEFY LAWS OF TRADITION od Primusa sa albuma FRIZZLE FRY setim se, kume tvog “aleka”. Često smo, kume, slušali tu pesmu vozeći se u njemu.

Kum Nandor...

Prodadoh “aleko”, kume, nekom paoru u Dolovu. Dobro sam ga prodao: tri vagona kukuruza paor je krunio pet dana i još mu je falilo para, pozajmio je čitavih maraka 250. Rekao mi je u poverenju: “Za ovaj auto je cela moja porodica radila godinu dana. Neka, isplatilo se. A to što kažu da puno troši, nije bitno, meni i ne treba auto za svaki dan. Samo da odem na pijacu ili kod doktora u Pančevo, kad se, ne daj bože, neko razboli”. Verno me služio moj “aleko”, kume, znaš i sam. Triput u Rumuniju, dvaput u Suboticu, triput na more, jedanput u Prokuplje u kulturnu misiju, dvaput na snimanje LP-a u Novi Sad, 12 puta na koncerte širom Vojvodine, a da ne pominjem krstarenja putevima južnog Banata. Sve u svemu, kume, za četiri godine, 18 000 km. Nije se puno kvario, valjda zato što je nov kupljen. Prve godine crče mu desni amortizer. Nov je koštao 250 DM, a moja plata 40 DM. Srećom, ti mi nabavi polovan od Zozonovog “opela”, platio sam samo punjenje.Druge godine crče mu regler. Nov je koštao 50 DM, moja plata 3 DM. Srećom, tvoj pokojni otac ugradi mu regler od traktora, platio sam samo 5 DM. Treće godine crče mu termodavač. Nov je koštao 125 DM, a moja plata 40 DM. Srećom, Konan Bugarin stručno namesti da se ventilator uključuje direktno, na prekidač od svetala za maglu, ništa nisam platio. Četvrte godine, desetog dana na moru, crče mu sajla kvačila. Nova sajla 140 dinara, moja plata 150 dinara, ali sajle kvačila za “aleko” u Crnoj Gori nema. Srećom, ti si bio tu pa smo napravili tri sajle od samonosećeg telefonskog kabla, ništa nisam platio.

Dobro smo namestili. Prva sajla je pukla posle 6 dana. Druga sajla je bila još bolja: držala je čitave dve nedelje a u to dodje vreme za povratak kući. Okuraži nas držanje druge sajle i namerno nismo stavili treću. Izdržala je druga sajla skoro pola puta do kuće - puče, ako se dobro sećam, 3 kilometra pre Novog Pazara. Treća sajla je bila pun pogodak, kume. Vozio sam se dva meseca po Pančevu. Ko nas nije video kako je uvijamo i spajamo nikada ne bi rekao da je sajla pravljena od samonosećeg telefonskog kabla. Tako smo je dobro napravili, kao da je original. Sa trećom sajlom je “aleko”, kume, otišao u Dolovo. Kad stigoh pred paorovu kuću, otvori se širom ajnfor-kapija. Paora izljubiše, kao nikad u životu, žena, deca i stara mu majka. Oči im zasijaše, a paor se samo bezubo nasmeja. Vredan je bio moj “aleko”. Ja sam ti, kume, od onih koji se zaljubljuju u mašine. Za četiri godine guma mu nije pukla. Istina, jela ga je rdja iznutra ali za to on nije kriv to je fabrički. Kako su samo “aleka” u Dolovu dočekali!? Iskupi se pola ulice, najede se pola ulice, napi se pola ulice. Na večeri, u čast “aleka”, bio je prisutan i predsednik sindikata SR Jugoslavije. Vredan je bio moj “aleko”, kume. Pod haubom mu “moskvičev” motor, nigde ulja na njemu, suv kao barut. Vredan je bio moj “aleko”. Ja sam ti od onih koji se zaljubljuju u mašine. Pod haubom mu “moskvičev” motor od 1 500 kubika, kume, sila je to, a paučina se nahvatala po njemu. Vole kupci kada vide paučinu po motoru. Lepo smo ga za prodaju spremili. Sundjerom natenane oprali, šamponom od breze. Sijao je i unutra, kako i ne bi, kad smo ga zejtinom premazali. Spolja, tu i tamo, “aleko” samo, na tri mesta oštećen. Prvo oštećenje: Na zadnjoj desnoj strani od udarca u banderu (išao sam unazad, posle one svirke u Temerinu, u klubu “Akumulator”. Možda mi je to posledica sedenja na onoj džinovskoj klupi?). Drugo oštećenje: Levu stranu neko mu na parkingu ogrebao, od prednjeg do zadnjeg žmigavca. Treće oštećenje: Prednje desno krilo blago ulubljeno, znaš kad je ono Dudek, taj ludi kratkodlaki ptičar, na “aleko”, ciglu sa zida srušio. Vredan je bio, kume, moj “aleko”. Pod haubom mu “moskvičev” motor 1 500 kubika, sila je to, radi kao dizel. Ja sam ti, kume, jedan od onih koji se zaljubljuju u mašine. Samo gledaš u merni instrument tzv. obrtomer i na 3 500 obrtaja menjaš brzine. Imao je i pokazivač ekonomične potrošnje goriva. Nije neka mudrost. Gledaš skalu i paziš da ne ode u crveno polje. Što si nežniji sa pedalom gasa, to je i skala dalja od crvenog polja. Recimo, ja sam put dug 590 km (od Pančeva do Budve ili da budem precizniji od Koteža II do Vinogradina) prelazio sa potrošene 52 litre benzina. U proseku mu dodje da je “aleko” na 100 km trošio 11,346 l benzina. I nije neka potrošnja kad se uzme u obzir da je u njemu bilo nas troje odraslih, dvoje dece, da mu je gepek bio pun hrane za mesec dana i da je još vukao laku prikolicu nosivosti do 350 kg. Vredan je bio, kume, moj “aleko”.
Ja sam jedan od onih koji se zaljubljuju u mašine. Nego, da, kume, kažem u čemu je poenta ove moje priče - Nikada više, kume, “aleko” neće čuti takve muzike.

Nandor Ljubanović


*Iz fanzina NADA broj 1, glasila grupe “Napred u prošlost”, jun 1996.