ŠTAMPAJ! | ODUSTANI...

Ideologija

Pera Droga

mILETA, 23. oktobar 2004.
Pionirov glasnik

Godinu dana je prošlo od smrti Damjanović Petra poznatijeg u Pančevu kao Pera Droga. Ovaj razgovor sam napravio u leto 2002. godine. Svirao je harmoniku na klupi. Nekoliko dinara u kutiji ispred njegovih nogu sa natpisom: Potreban mi je novac da prehranim porodicu. Iza klupe flaša piva, ona zidarska od pola litre.

Kzp: Koliko vremena provodiš dnevno na klupi svirajući i koliko možeš da zaradiš?

Pera Droga: Pa kad je dobar dan uzmem i deset maraka. U principu sedamdeset, osamdeset do sto dinara.

Kzp: Da li plaćaš stan?

Pera Droga: Ne, pošto sam se oženio, živim već dve i po godine sa ženom koja je invalid. Skočila je sa četvrtog sprata ima kraću nogu šes ipo santimetara. Tast ima skraćeno debelo crevo, nuždi na najlon kesu. Tašta ima Halc Majerovu bolest, zaboravnost, tako da nuždi u krevetu svakodnevno. Ja sam tu sve i sva. i kućna pomoćnica i sve, sve, sva.

Kzp: Gde si sve ranije svirao harmoniku?

Pera Droga: Svirao sam i po Kanadi i Americi i Evropi. Pratio sam sve zvezde koje su aktuelne, neke još uvek žive. Tomu Zdravkovića sam pratio, bili smo kućni prijatelji. Sa Brenom sam bio šes, sedam puta. Bebeka sam pratio, Srebrna krila, čak i rok muzičare.

Kzp: Posle svih tih godina kako ti izgleda 2002. godina?

Pera Droga: Deluje mi kao da sam na drugoj planeti, veruj mi, nadam se nečemu boljem. Nadam se da ću prosperirati sa ovom muzikom. Nadam se da ću danas, sutra skupiti neku lovu da kupim sintisajzer, da mogu da se bavim sa onim šta volim, da sviram i pevam, One man band, tako se u današnje vreme najlakše može preživeti jer u orkestru svirati jako je teško. Takav sintisajzer košta minimum dve hiljade maraka. Prvi je počeo neki Đigi, ja sam video da je on za jedno veče uzeo bakšiš hiljadu maraka. Sam, nisakim ne deli, ja sam se napalio jer znam da pevam, školovan sam muzičar i tako... To me je privuklo. Nisam ni karijerista ni materijalista, samo želim ugodno da živim. Volim žene, volim pravdu, istinu... Medjutim sticajem okolnosti probao sam i narkotike i sve. i ostao bez ičeg na ulici. Ispaštam nečije grehe, možda svoje, možda nečije. Medjutim trudim se da ostanem pozitivac u svaku ruku.

Kzp: Kada si poceo profesionalno da se baviš muzikom, mislim da zarađuješ?

Pera Droga: Pre nego sto mi je Otac umro ja završavam osnovnu školu. On kaže: E sine, od sad ne ideš u školu. Kakva škola! Od sad ćeš da sviraš harmoniku, da budeš gospodin čovek. Kakva škola, kakvi bakrači. I ono se okrene i on umre. Petnes dana posle oceve smrti svirao sam svadbu i zaradio pare. Video sam da od toga može da se zaradi i od tad pičim.1979 godine sam ušao u kafanu “Tri Grozda” u Seferkinu. Svirao sam pa napredovao polako. Posle očeve smrti ja propušim, omršavim, uhvati me društvo. Majka me je upisala, kao da joj je neko rekao, u srednju muzičku školu. Tako da sam tu dobio mnoga znanja, nisam ovca. Mogu da sviram koju hoćeš svetsku muziku.

Kzp: Misliš da te je droga upropastila? Mnogo mladih se danas drogira šta bi im poručio?

Pera Droga: Mislim da me je droga upropastila i veliki sam protivnik toga u svakom slučaju. Voleo bi da se borim protiv toga. Krivo mi je da propada omladina. Neka puše marihuana ako im je do nečega, koliko sam ja informisan u marihuana nema štetnih materija. Ako hoće nešta neka piju pivo, puše marihuana i jura ženske. Mislim da je to lepo. Neka idu na pecanje pored reke, lepo je. A ovome mora da dođe kraj. Ja sam na kraju prodao kuću i ostao na ulici i opet nemam ništa i opet bi uzeo, na primer i opet i opet i opet i dokle? Jednom mora da dođe kraj. Svi treba da svate da će doći kraj. Da je sve to lažni užitak, razumeš? To je apsolutno lažno zavaravanje. Da je lepo lepo je ali je skupo. Da je to pet dinara, deset dinara pa kažeš ko ga jebe bre! Hoćo to. Šta? To mi prija i hoću to, nego je to skupo. Vodi kriminalu i svemu. Mnogo bi pooštrio kazne po tom pitanju pa da vidiš kako bi se smirili. Uveo bi smrtnu kaznu. Za te teške droge, ne mislim na marihuana. Ali heroin i te stvari..

Kzp: Ti si se skinuo?

Pera Droga: Ja sam se skinuo, pijem pivo i tako...

Kzp: U nekoj ustanovi?

Pera Droga: Ne postoji nikakva ustanova i nikakvi lekovi koji mogu da te izleče, ako ti ne želiš to. Ti ćeš da se zalečiš, ali kad tad se vraćaš tome. Znači samo dobra volja, kažeš neću više to da radim i to je tačka. To je moj savet svim mladim ljudima, neka reše... Ima mnogo lepših stvari na ovom svetu od narkotika.

Kzp: Kada si ti prestao da koristiš teške droge.

Pera Droga: Ja sam narkofil bio dok sam bio u toj fazi nemaštine, znaš što se kaže uzeo bi sve samo da promeniš da ti bude malo lepše. Medjutim u suštini veliki sam protivnik toga. Prestao sam pre jedno pet šest godina sa harmonikom. Inače sam najstariji narkoman u celoj staroj Jugoslavi zaveden u 29. Novembru. Sedamdeset treće godine sam počeo da koristim narkotike i to teške.

Kzp: Prvi kanali droge?

Pera Droga: Upoznao sam ljude koji su prvi počeli da koriste te teške narkotike u Jugoslavi. Nisu ni bili svesni šta koriste, uzeli su to i kad je nestalo nisu znali da su stvorili zavisnost kod sebe, mislili su da su bolesni. Opijum je tada stizao iz Makedonije koji je isto jak narkotik. Poznavao sam prve narkomane u Beogradu, a upoznao sam i ljude koji su prvi preneli heroin iz Italije za Jugoslaviju. Što se kaže dok je bilo Tita bilo je i šita. Dok je bilo Tita dolazili su ovi nesvrstani i donosili hašiš. Tako da sam imao priliku da sve narkotike koji su do sada izmišljeni da probam. Konzumirao sam mnoge najviše od svega sam voleo kokain, odnosno mešavinu kokaina i heroina koja se u žargonu zove spidboll. To je za mene vrhunac svega. Sada se proizvode sintetičke droge koje su mnogo štetnije jer nisu prirodne. Ekstazi i tako te stvari koje omladina masovno koristi na rejv žurkama, odnosno slušajući tehno muziku.

Kzp: Kako je u to vreme bilo sa nabavkom, da li je bio problem?

Pera Droga: Čujem puše hašiš. Šta je to? Ajde da probam i ja, odem iza škole puši se hašiš, vidim lepo mi, smejem se. Sve je super interesantno. Sutradan drugar iz klupe ne dolazi u školu. Pitam njegovog rođenog brata: Gde ti je brat. On mi kaže ostao je kući da se fiksa. Šta je fiksanje? Pa Okice. Šta okice? Pa opijum, pojasni mi. Idem i ja, hoću i ja. Bila je puna muzička škola Stevan Mokranjac narkotika. Hipi doba je došlo u Beograd. Automatski u Jugoslaviju su došli narkotici, to je počelo da se širi, došao je heroin osamdesetih godina, automatski sam prešao i na to čisto iz znatiželje, jednostavno lakše je za spremanje bilo i tako. Onaj ko je imao drogu bio je glavni mogao je da ima žensku koju hoće. Ja sam bio željan eksponiranja, odskakao sam od društva. Bio sam u centru pažnje, imam Vukovu nagradu za slikarstvo. Uvek su me gurali, te škola rezernih oficira. Uvek sam bio privilegovan, nekako sam bio među boljim ljudima. Među odabranima.

Kzp: Kako izgleda prvi put kad se ufiksaš?

Pera Droga: Ne mogu da budem lažov da kažem da je ružno kad je lepo. Opusti te od svih briga, odagna ti sve probleme kao alkohol, nešta slično. Smatram da je svako barem jednom imao priliku da proba alkohol, stim što je ovo mnogo veći stimulans nego alkohol i za seks i za opuštanje, uopšte voliš ljude oko sebe. Misliš da si veliki pozitivac, na žalost vremenom postaješ zavisnik i prelaziš u kriminal. Ne biraš sredstva da bi došao do onoga što ti je potrebno, a to su na žalost narkotici. Što su teži narkotici to u veće zlo zapadaš. Sve zavisi od čoveka do čoveka, neko trpi a neko je sklon kriminalu, Zavisi ko je kako vaspitan, Ja sam patrijahalno vaspitan pa se nisam bavio kriminalom na svu sreću. Ukrao sam par monti bajk bicikla, eto to je sve po tom pitanju recimo, ukratko onako.

Kzp: Ti si dobro zaradjivao?

Pera Droga: Da, uvek sam imao novca, na moju sreću i nesreću, zahvaljujući mojoj profesiji. Kao harmonikaš uvek može da se dobro zaradi. Imao sam puno para u životu. Nisam znao šta znači nemati, kupovao sam, nikad nisam pitao za cenu. Imao sam po sedamnes, dvaes hiljada maraca i samo uzimaš kad ti treba. A da ti ne pričam što sam imao majku koja nije dozvoljavala da išta radim. Taman posla da ja cepam ugalj, da povredim svoje zlatne prste. Mada je to povuklo negativne i ružne stvari kojih se kajem i voleo bi da promenim svoj život kad bi mogao. Smatram da sam se skrasio da živim neki drugi život i da plaćam svoje grehe što pomažem i izdržavam na neki našin tri invalida prve kategorije. Sve po kući radim kuvam spremam, jednostavno ja sam stub te porodice. Imam ćerku iz prvog braka dok sam još bio narkofil, rodio sam dete koje je na moju veliku sreću zdravo. Imam i unuka, medjutim ne vidjamo se sticajem okolnosti.

Kzp: Gde ona živi?

Pera Droga: Veruj mi ne znam gde je ona sada čuo sam da se udala ponovo. Ona je automatski pripala majci, jer ja sam bio narkoman. Majka je mogla da napiše svašta, tako da sam izgubio dete. Majka je pogrešno vaspitala nije je školovala.I prva prilika koja joj je ponuđena ona je pristala za brak i udala se za nekog ciganina. Počeo sam da verujem i u crnu magiju, jer ja tada nisam ništa koristio. Kada mi se ćerka porađala, kada sam postao deda jedan ciganin koji je iz te porodice gde se moja ćerka udala došao je kod mene sa heroinom i doneo mi to da me počasti. Ja sam to sklonio sam od sebe, neću, neću, neću borio sam se koliko sam mogao, četvrti dan sam popustio, uzeo sam, mada mi to nije prvi put i prvo iskustvo, mislio sam jednom ko nijednom. Uzeo sam kao da sam djavola uzeo u sebe. Kada sam potrošio petnes hiljada maraka dolazi mi isti čovek ja mu kažem čoveče potrošio sam petnes hiljada od kad si mi ti ušao u kuću. Kaže nemoj da se ljutiš na mene poslali me oni tvoji, mislio je na moje prijatelje takozvane iako ih ja nisam tako prihvatio. Nisam ja odredio za koga će da se uda moja ćerka, nisam je ja vaspitao. On mi je rekao da su ga poslali moji prijatelji jer su bili ljubomorni na mene. Imao sam najbolji Sony televizor, imao sam vrhunsku opremu, instrumente, sve vruhunsko. Imao sam stan pored subotarske crkve u doktora Kasapinovića 33 u centru grada. Ja sam, rekao za mene će uvek da bude ovo ono lakomisleno. Živeo sam sa ženom koja je starija od mene osamnes godina. Živeli smo dvanes godina, hteli smo neki brak, porodicu da ostanemo do kraja života zajedno. Medjutim njoj je poginula ćerka i ja sam sticajem okolnosti ostao sam. Tad baš u to vreme upoznao sam žensku koja je od mene mlađa osamnes godina i tako je krenulo. Jednostavno prodao sam kuću, ma reko za mene će uvek da bude imam zlatne ruke, uvek mogu da zaradim. Međutim počele su restrikcije struje, tad sam svirao u Betmenu iznad Borova. Imao sam posao gde god sam hteo bio sam jako tražen, dok nije došao dan da sam ostao bez ičega. Počele su restrikcije ja sam ostao bez posla, te ima, te nema. Krckalo se krckalo, prodam zamrzivač, prodam ovo prodam ono, ajde prodam i kuću. Neko je načuo da ja prodajem kuću, dolazili su tu pojedini ljudi koji su imali novac. Taj sam novac za kratko vreme potrošio na kokain i ostale narkotike i provede, volim žene, dan danas sam potentan, vrlo potentan i normalna, očuvana osoba. U božijim sam rukama. Počeo sam da verujem u boga, okrenuo sam stranicu, šta je bilo bilo je… Smatram da me je stigla neka jevrejska kletva: Dabogda imao pa nemao. Živeo sam u kući u kojoj je pre mene živeo jevrejski pop… Pa dobro… Smatram da čovek sve treba da proba u životu, ali one ružne stvari treba da proba dok je mlad, da može da ih ispravi, a ne u mojim godinama kad sam izgubio petnes kilograma za svoju visinu. Izgledam kao džak cementa, osećam se iznemoglo, izgladnelo iako pojedem ja povratim. Ali imam motivaciju i tako…

Kzp: Bio si u zatvorima?

Pera Droga: U pritvorima. Nikad nisam osuđivan ni za nikakav prekršaj, ali sam bio u pritvorima zbog kojekakvih zabuna. Smatrali su da se krijem, međutim nisam ni znao da me traže. Zagubili su moju adresu, izgubljen je ceo slučaj I tako... Skoro sam bio devet dana u pritvoru, što mi je vrlo teško palo I tako.

Kzp: Zašto te je tražila policija?

Pera Droga: Mislili su da se krijem, međutim ja se ne krijem. Ja sam na stalnoj adresi već dve i po godine, međutim čitav slučaj je zagubljen i zagubljena je moja adresa. Smatrali su da se krijem, zbog toga sam priveden. Osuđen do mesec dana pritvora. Posle devet dana me je pozvao istražni sudija i pušten sam kući zahvaljujući bogu i pravdi i ovom društvu, kome sam zahvalan i koje poštujem.

Kzp: Ok, hvala

Pera Droga: Nema na čemu, svako dobro.

Delove intervjua možete čuti na audio fanzinu “Svet je davno zakovrnuo” To je gore među izdanjima.