ŠTAMPAJ! | ODUSTANI...

Likovna umetnost

Španac

mILETA, 6. januar 2005.
Pionirov glasnik

Monolog dok počinje vazdusna opasnost. Mesto dešavanja kej "Radoja Dakića" a vreme maj 1999.

Kad dunu ove sirene ja ponekad spavam i divne zvukove slušam, regenerišem se sa njima, ponekad me samo probude al opet me zanesu i ja pevam sa njima. Jedva čekam taj dan, možda zato što sam na lekovima, koji me drže uspravno na nogama da stojim pred streljačkim vodom. Gabrijel Garsija Markes STO GODINA SAMOĆE a sirene i dalje sviraju. Zamoliću ih da ne prestanu, jer volim sve jebote, čovek se navikne na sve i onda voli. Evo prestali su i ova invazija je prošla, dvomotorci lete nad nama, stari oni dobri. Sve je to deo istorije avijacije. (Čitav monolog vas čeka u mp3u na audio fanzinu, gore među izdanjima)

Nato kampanja je u toku. Kako je podnosiš?

Meni kad se kara ja prvo onanišem pa posle smisleno razmislim o svemu tome. Znaš ono na drugoj strani neba . A bombardovanje ni na koji način nije način, jebi ga znaš ono... Bilo je dobro prva dva dana. Ja mislim neće biti mrtvih, prvih dva dana niko nije zaginuo, kako je dobro krenulo. Oni su tako valjda mislili. Nije im uspelo. Šteta, jebi ga. Evo jedna usputan dozivljaj iz mog života, izvini što se tako mediski odnosim prema tvom mikrofonu. Prolazim ja jednom divnom ulicom a sa druge strane ulice stoji okean, i čak okean može da bude lep kao plavo. Otvorenije od mora, ipak je to lepše. Tamo umesto dvadeset gangstera u kombijima i džipovima ide dvadeset klinaca i nosi balone i deli letke: Šta naša vlada radi protiv rata u Somaliji? Šta naša vlada radi protiv situacije u svetu, protiv gladi u svetu? Šta naša vlada zapravo radi, jebi ga, kad je ovde sve u redu. Oni ipak nešta rade, ne znam zašto, ne znam ko ih je naučio. Kako bi to oni osetili osim nekako nebeski. Baš u tom gradu gde sam ja to video sad je eto organizovan jedan protest od dvadeset hiljada ljudi. Protiv bombardovanja čisto onako... mada oni znaju čitavu našu situaciju, znaju da su Srbi krivi, bio sam ja tamo, sve sam im objasnio, ali oni jednostavno ne mogu to da podnesu. Njihovo biće je tako. Oni su prvo izbacili koridu iz svog grada pa će onda da pobacaju televizore sa zadnjih spratova.

Slobodan Milošević je kriv ili mi koji nismo izbacili televizore?

Ja sam za njega saznao tek nekoliko godina pošto se on pojavio na veliko. On za mene zvuči po malo mistično, znaš ono imam zent prema njemu grozan. Mada je ostvario svoj plan da bude veliki tata sto posto, koliko se to može u današnje vremena. Gore nego Klinton u Americi. Ali on nas je ipak zajebo, a osim toga uveo je blokadu. Prvo što se tih pedeset posto ljudi koji su glasali za Slobodana Miloševića uskoro da zaglave u ludari, drugo što niko neće smeti da preuzme suzu odgovornosti jer su se svi vaćkali za i protiv njega, jebi ga. Svi su furali neke odnose sa njim. Pederi! Politika je jebena kurva, dobro to je njihovo lično opredeljenje i ja nemam tu šta više da kažem. Ja bi voleo da porazgovaram s tim čovekom da razmotrim njegove ideje, možda su njegove ideje sasvim u redu, vidim tu se vodi neka borba, žao mi je što nemam ništa da izjavim protiv njega.

Da li je situacija u zapadnim demokratijama bolja nego ovde?

Prvo što sam slušao ono kao klinac od sedam osam godina... normalne vesti su bile do trineste, četrneste godina. Onda dvaes mrtvih u Vijetmanu, deset, devet, pedeset.. nije nikad bilo pedeset, uvek je bilo tako oko deset. To je meni bilo normalno, tako se i danas dešava, ja se nekako nisam naviko na tu situaciju, prvo što ne znam šta tu da radim...Taj crtež imam: Jedna devojka sa slomljenim krilom kako leti levo desno. Treba da krena temo, treba da krene vamo a ima samo jedno krilo. San o ujedinjenju svih ljudi je propao, novi svedski poredak ga je upropastio, ja mislim da je to to.

Ipak nije sve izgubljano. Mislim ima valjda nade?

Spomenik trećoj internacionali kao spomenik civilizaciji koji skreće stepenice iznad u bestežinsko stanje što brže to krivlje, što krivlje to brže u bestežinsko stanje... hvatanje putanje. Tako se sve kraće na zemlji i nebesima. Ne znam ja ništa o tome, to je čista alhemija. A među nama ljudi šute jer znaju od te priče ničeg nema... pogledaj neko je zapalio vatru, ima puno dima. Nije taj dim ništa bitan, bitna je ta vatra, a dim ko dim.

Stanje idealne anarhije kao ideal Španske revolucije je propao.

A u to vreme su ljudi mislili da će Anarhija uništiti svet. Stanje idealne anarhije, ali evo ja i ti smo rođeni za stanje idealne anarhije osim ako nam ne bude nestalo piva. A gledajući stvar ovako kako jeste, znaš ove ulice, ovaj voz koji su dogurali. Sve je to sumnjivo brate postalo. U Španiji da neko napravi ovakav voz pa to bi bilo opšte zajebavanje. Ovde je kao surovo mesto. U sad bi se setio Španije... Šetas tako kvartom sasvim sam i čujes glas koji te doziva «Hes Hašiš» «Hes Hašiš» sasvim normalno. Imao sam dvadeset godina, vratim se kući oko dva sata, malo kasnije, matori spavaju. Ja uglavnom zaboravim ključ, onda stojim tako na ulici čekam da mi otvori onaj prvi ujutro. Uglavnom se tih jutarnjih dolazaka više i ne sećam, čudno, sad ne znam zašto sam počeo to da ti pričam sve mi belo na očima. Furo sam sa djubretarima, mašina radi tik tik tik duuu tik tik tik duuu... ja sam onako zanesenjak. Još malo četrdeset godina a mogu da se igram i dalje ko dete. Džoni Štulić je rekao Pariz ti je dao sebe dio neba zauvjek... Sećaš li se Španije.

Gustav Gurbe tvoj omiljeni slikar. Kako je to moguće?

Baš sad tražeći inspiraciju voleo bi da napišem pogled na ovaj brest. Gustav Gurbe (Courbet Gustave) On je živeo u savremenom svetu u savremenom slikarstvu slikajući drvorede starih puteva. On je živeo u savremenom slikarstvu, pre dva veka slikajući puteve sa granama starog drveća, slikajući te puteve on je živeo u savremenoj umetnosti. Pre dva veka čovece! A ovi nas kao danas foliraju. Pa koji su oni frajeri? A kod njega se videlo.. Bio je savršen. A videlo se to nešta krivo nešto drvo, nešta vrluda, mada je perspektiva i nebo haj. Samo to drveće nešta nije obradio.. idi bre.. jebo te.. Kasetarci su moćna stvar, daj ugasi ga privremeno.

Ti si konstantno na lekovima. Oni su legalni a trava nije. Kome je dunuo taj zakon da zabrani travu?

Normalno ljudi koji duvaju se ne bune, alkosi su agrasivni onako, znaš... Eto travu su zabranili pre pedeset godina i niko nije duvao tolko masovno da poludi... Idemo u Afriku borimo se za slobodu.. jesi li čuo drugog dana bombardovanja velike demonstracije na Jamajci. Svet je davno zakovrno, nema čoveka koji će našta da pokrene osim ona malo grasa kad neko dune i zaurla, jebi ga.. neki ludak koji će da zaglavi na psihijatri kao ja i ništa više neće da znači ovom svetu.

Voliš Tarkovskog, često spominješ Stalkera.

Jedan strašan film gde je sve moguće. Postoje neke nuklearne elektrane koje se raspadaju, Stalker koji može da učini sve ali ne zna šta da redi. Leži u krevetu, ne pije. Jedno društvo za šankom stoji i pije a on leži na krevetu i umire. Videćeš ako odeš negde odavde da ovo nije neki sistem. Drzi te pod vodom pa te vadi, ne da ti da živiš srećno koliko homosapiens može da bude. Idi putuj negde na istok zapad, bilo gde. Ljudi žive, čak srećno. Nije da uživaju ali su sretni znaš ono laki su, kako ide ona stvar od svremena na vreme: Dok mi sumrak preti biću bezbrižan i lak. Ja sam bezbrižan i lak! Dok mi sumrak preti ja sam bezbrižan i lak.