ŠTAMPAJ! | ODUSTANI...

Ideologija

Pariz se budi

razni autori, priredio Kol Peševski, 3. novembar 2005.
www

Poslednjih nedelju dana u Francuskoj traje pobuna. Ne dozvolite da vam podvale kako se radi o sukobu na religijskoj osnovi ili neredima bandi kriminalaca, o sukobu policajaca koji štite pravo i poredak i zabludele omladine koja umesto da nađe posao pali automobile po ulicama, nezahvalni lenji imigranti koji odbijaju da se integrišu u francusko društvo...

U osnovi se ipak nalazi socijalna pobuna. Ne budite naivni. Jadni bogati evropljani koji se plaše opasnih afrikanaca iz predgrađa (koji su toliko opasni da nemaju posao, obrazovanje, zdravstenu zaštitu, nemaju pravi život)? Zapitajte se otkud toliko siromaštva na samo sat vremena vožnje od centra Pariza?

*

Sukobi između besne omladine i francuske policije tokom noći su se raširili na šest pariskih predgrađa. Policija baca suzavac i puca na ulične borce gumenim mecima, a za uzvrat dobija molotovljeve koktele, spaljene automobile i kontejnere. Dok traju neredi u severnim predgrađima, gde se nalaze blokovi visokih zgrada u kojima živi najsiromašnija, imigrantska populacija, članovi vlade bezuspešno pokušavaju da pronađu način da zaustave nasilje.

Sve je počelo prošlog četvrtka nakon što su dva tinejdžera poginula u severoistočnom predgrađu Clichy-sous-Bois, dok su bežali od policije. U nedelju, dok su se ulične borbe nastavljale, policijski suzavac je bačen u džamiju tokom ramazanske molitve, što je još više razljutilo zajednicu.

U utorak uveče, sporadične borbe su prešle u Aulnay-sous-Bois gde su grupe mladih bacale kamenje na policiju i zapalile 15 automobila. Radio France-Info je javio da postoji 150 vatri u tom kraju, da gori oko 70 automobila i veliki broj kontejnera za smeće.

Adel Benna pokušava da se stavi u poziciju svog sedamnaestogodišnjeg, stidljivog, brata Ziada i druga dva tinejdžera koji su se popeli na zid i skočili na kablove trafo stanice prošlog četvrtka - radije su izabrali smrt nego francusku policiju koja im je bila za petama.

"Mladi se ne bacaju na strujne kablove tek tako", rekao je Benna u četvrtak, glasom drhtavim od besa. "Pogledali su iza sebe i videli nešto što ih je toliko uplašilo da su skočili iz čistog straha. Mrzim policiju. Oni su odgovorni za smrt mog brata."

Ziad Benna i njegov prijatelj Bouna Traore, sinovi Afričkih muslimanskih imigranata iz radničke klase, poginuli su od strujnog udara. Treći mladić je preživeo. Događaj je pokrenuo petodnevne nemire. Grupe mladića su napadale poštanske kombije i policijske stanice i palile kante za smeće. Francuski mediji javljaju da je tridesetak policajaca i demonstranara povređeno.

Ulične borbe na manje od sat vožnje metroom od centra Pariza su podvukle neuspele napore Francuske da stiša rastuće uznemirenje među imigrantskom populacijom koja se oseća zapostavljenom, koja je pritisnuta nezaposlenošću i kriminalom.

Nasilje je fokusiralo kriticizam na ministra unutrašnjih poslova, Nicolasa Sakrozyja, ozbiljnog kandidata za budućeg predsednika Francuske. Nedelju dana pre smrti 2 dečaka objavio je "rat bez milosti" kriminalu u predgrađima Pariza. Sarkozy je bio nespretan u prvim reakcijama. Mrtve dečake je nazvao maloletnim delikventima koji su traženi u vezi pljačke, a zatim je to promenio u optužbu da su osumnjičeni za vandalizovanje nekog gradilišta.

Tek u ponedeljak, tokom posete lokalnoj policijskoj stanici, rekao je da ovi momci nisu bili kriminalci i da nemaju dosjea. Obećao je punu istragu kako bi se doznala istina.

Kao odgovor na problem kriminala u predgrađima, Sarkozy je rekao da će poslati više policije na ulice. Najavio je i eksperimentalno postavljanje kamera na policijske automobile kako bi se moglo dokazati da se policija ponaša u skladu sa zakonom tokom hapšenja.

Građani kažu da će više policije samo povećati tenzije.

"Ljudi su siti toga da ih stalno kontroliše policija, da ih non stop zaustavljaju i pregledaju", kaže Jean-Jacques Eyquem, vozač taksija.

Kako kaže Adel Benna, njegov brat se sa dva prijatelja išao kući kada su primetili policijski punkt. Policajci su tražili lične karte. Jedan od dečaka ju je zaboravio. Gladni, zbog ramazanskog posta, u želji da stignu kući što pre, uplašeni da će ih zbog toga što nemaju dokumente odvesti u policijsku stanicu, pokušali su da zaobiđu punkt. Svedoci kažu da je policija krenula za dečacima.

Francuski zvaničnici su saopštili nekoliko verzija incidenta, neki su govorili da policija nije jurila dečake, nego su oni mislili da ih jure pa ih je uhvatila panika.

Na memorijalnom maršu za dva mladića, grupa prijatelja i komšija je nosila bele majice sa natpisom "Dead for nothing" - "Mrtvi ni zbog čega".

Benna opisuje svog brata Ziada, najmlađeg od petoro dece, kao "veoma stidljivog, veoma finog, dobrog dečaka, miljenika porodice". Njihov otac radi za grad Pariz kao vozač kamiona. Kako je zarađivao novac tokom godina, tako je dovodio članove porodice iz Tunisa. Žive u malom stanu, u oronuloj jedanaestospratnoj zgradi.

*

Delikvencija u predgrađima postoji, ali policija je previše agresivna, često maltretiraju nedužne. Redovna je pojava da se mladići zaustavljaju i legitimišu čak i pred vratima sopstvene kuće. Kada mladi krenu u grad, moraju dokazivati ko su. Većina ljudi ovde je afričkog porekla. Druga generacija, deca imigranata, ne mogu naći posao. Obično moraju popuniti na stotine prijava da bi uopšte bili pozvani na razgovor. Francuski starosedeoci decu imigranata i dalje često smatraju podobnim samo za nižerazredne poslove i odriču im pravo na ravnopravno mesto u društvu.