ŠTAMPAJ! | ODUSTANI...

Umetnički radovi

Eksperimental Panorama

Mark Šnajder, 25. avgust 2006.
Pionirov glasnik

Analogni pokret

Taj fotoaparat sam prvi put video kada mi ga je 1991. za 250 maraka ponudio turski ulični prodavac u Berlinu. Tada je to bilo previše novca za mene, a i nisam baš najbolje razumeo o kakvom se aparatu radilo. Ličio je na plastičnu igračku.

1998. sam radio na brodu i smišljajući najbolji način da fotografišem brodske enterijere počeo sam da tragam za panorama aparatom na netu. Ima ih svakakvih, većina radi na principu objektiva ekstremno širokog ugla, međutim, postoje samo 3 ili 4 vrste koje rade uz pomoć pokretnih objektiva. Vrlo brzo sam shvatio da je za ono što je meni trebalo, ruski model najbolji. Takođe sam shvatio da sam bio glup kad sam pomislio da je to samo igračka, jer se ispod plastične površine krio komad solidnog ruskog čelika. Nemci su takođe napravili sličan aparat, ali mnogo više fensi, a i za 1000 maraka skuplji, međutim, sve skupa ne može se reći da je i bolji. I tako, nakon izvesne potrage, našao sam ruski panorama aparat u jednoj sekndhend radnji u Hamburgu. Brzo potom sam shvatio da je ovaj aparat još interesantniji nego što mi se na početku činilo. Zašto? Jer ako produžiš vreme ekspozicije, objektiv se sporije pomera i treba mu oko 4 sekunde da pređe polukrug sa jedne na drugu stranu..., a 4 sekunde dugo traju!

U to vreme sam radio na dokumentovanju jednog projekta sa mladima u istočnoj Nemačkoj i slučajno napravio fotografiju na kojoj je na jednoj strani bilo ogledalo. Levo se mogao videti mladić koji sedi, a desno, u ogledalu, isti lik u potpuno drugom položaju. To sam shvatio tek razvijajući negativ. I tako se, korak po korak, rodila ideja. 4 sekunde su dovoljno vremena da se neko pomeri, tako da možeš istu osobu imati nekoliko puta na istoj fotografiji. Prvo sam eksperimentisao na sebi, ali sam zbog raznih drugih stvari na kojima sam istovremeno radio, neko vreme zaboravio na ovu ideju. Sve do leta 2004. i radionice u Ečkoj. Iznenada, sa mnom je bilo desetak ljudi koji su bili raspoloženi da eksperimentišu sa pokretnim fotografijama. Prilično je teško naći «ritam» pomeranja objektiva. Ako si previše brz ili previše spor – možeš da nestaneš, tj. da uopšte ne budeš na fotografiji. Ljudi retko uspevaju da uhvate ovaj ritam prvi put. Za mnoge je cela stvar paradoksalna. Samo je Vera, moja žena, stvarno shvatila. Još uvek ima mnogo ideja i mogućnosti koje nisam isprobao... ovo je tek početak.