ŠTAMPAJ! | ODUSTANI...

Obrazovanje

Ogled o pornićaru

Kol Peševski, 18. avgust 2008.
Pionirov glasnik

Ogled o pornićaru*

kao biću današnjice u perspektivi njegovog genetskog nasleđa

i istorijskog razvoja, uz tipologiju narodnih izraza


Pornićar je prirodno biće. On nije, kako neki smatraju, proizvod izvitoperenosti i medijske lobotomije modernog doba, niti nekakve anti-kulturološke zavere u službi sistema putem zaglupljivanja i hipnotisanja nižih najmasovnijih slojeva društva, ne, on je direktni potomak onog inferiornog mužjaka majmunolikog čovekovog pretka, čije su se navike do danas zadržale u čoporima pavijana, i koji je, poput tipičnog današnjeg predstavnika ove životinjske vrste, pre toliko vekova sedeo na grani, i samozadovoljavao se (nar.: drkao), čežnjivo gledajući kako alfa mužjak na drugom nekom drvetu oplođuje (nar.: jebe) neku od ženki iz čopora, dok je drugarice pridržavaju, da je silina udarca ne obori sa stabla.



Pornićar je tužni, usamljeni ovisnik, u društvu u kome se nepravedno čin oplodnje odvija u intimi sveta ljubavnika. On se zato radije druži sa slikama i ekranima, nego sa ljudima, tako surovo odstranjen iz stvarnog sveta tuđeg seksa. Kao da njegovi jadni geni nemaju pravo da žive na njima prirođen način. Srećna okolnost je, ipak, što su stvari krenule da se odvijaju povoljno po drage pornićare. Neko je u ovom svetu nehumanog besmisla poveo računa i o njihovim potrebama. Prave vrednosti neminovno isplivavaju na površinu kala. Zato pornićar može, naročito ukoliko je povezan sa drugim pornićarima, da bukvalno neprekidno uživa u slasnim nadražajima (nažalost, za sada, na ovom stupnju tehnološkog razvitka, samo dvodimenzionalnim) mnoštva predstava raznolikog seksa.

Čitava mašinerija vredno radi na svim meridijanima Zemljine kugle da zadovolji suptilne potrebe prosečnog pornićara. Stručni timovi naučnika, sociologa, psihologa, psihijatara, raznorodnih umetnika i biologa predano izgaraju u saradnji sa najelitnijim medijskim i filmskim kućama da bi stvorili iluzije dostojne grandioznog ukusa i narastajućih potreba ovog bića.

Učesnici u izvedbi ovog zabavno - umetničkog performansa predstavljanja vođenja ljubavi nesebično se odriču čak i elemenata svog nekadašnjeg fizičkog izgleda, seku, dodaju, oduzimaju, plastificiraju, buše, i na najrazličitije načine čitavo svoje biće stavljaju u službu vekovnoj praksi i evoluciji pornićarenja.

Moglo bi se čak reći, bez ikakvog preterivanja, da je polni život pornićara, uz pomoć darežljive i nadarene ekipe ovih entuzijasta, daleko ispunjeniji nego u ostalih kategorija ljudi. I, što je u ovo vreme povećanih rizika od polnih zaraza veoma važno, bez ikakvog je dokazanog rizika po fizičko zdravlje. Ipak, moramo biti objektivni, analiza psihe pornićara, njegovog sistema vrednosti i ambicija, kao i njegove socijalne interakcije, uspeha u društvu, pa na kraju krajeva, i povremenih samoprocena, ne stoje baš najbolje. Ispostavlja se da čak i najispunjeniji pornićar povremeno ima potrebu za bliskošću, ili čak ljubavlju, ili bar polnim dokazivanjem. On je tada prinuđen da se suoči sa realnošću, u kojoj mu njegov pasivan pristup seksu ne ide "na ruku". Naviknut na sopstvenu energiju, uvek određeno okruženje, specifičnu atmosferu, ujednačene pokrete, minimalizam i auto-efikasnost, kao i gotovo isključivo (ako izuzmemo propratni zvučni umetnički program) vizuelni pristup seksu, (koji je pri tom tuđa stilizovana, izrežirana, najčešće komercijalna predstava seksa), on je u realnom odnosu naprosto teško hendikepiran. Pošto nije navikao na neuspeh, teško podnosi suočavanje sa svojom urođenom inferiornom prirodom, koja se bolno osvetljava na pozadini stvarne interakcije sa partnerom.

Na sreću, budući naučen da se oslanja na sopstvene snage, najčešće poseduje efikasne mehanizme potiskivanja, transfera emocija i svih vrsta psihološke odbrane, pa spremno negoduje nad okolnostima u realnom svetu. Obrušava se precizno i vešto i sa pravom na sve nepodudarnosti realnog sveta sa svojim uobičajenim slikama za samozadovoljavanje (nar.: drkanje).

Budući veoma perceptivan, lako uočava sve detalje koji se ne uklapaju u redovne predstave u kojima je naučio da bez ikakve muke lagodno uživa. Ukoliko se neko usudi da kritikuje njegovu najblaže rečeno lošu ljubavnu tehniku, odsustvo emocija, posvećenosti i bilo kakve dubine i smisla, pa čak i strasti, on vešto uzvraća ispaljivanjem čitave serije pokuda na račun ponašanja i izgleda svoje partnerke/partnera, ili jednostavno elegantno i ponosno priđe nekom od ekrana, i uvežbanim kratkim potezima nađe omiljenu sliku, program ili film, i pokaže svom "ljubljenom biću" kako bi to zapravo trebalo da izgleda da bi ga zaista dotaklo i ispunilo njegove nežne potrebe, i vrati tu spodobu iz sveta realnosti na mesto koje zaslužuje.

Kako se uskoro dozove pameti, pošto konačno postane svestan da realnost sa svojim trivijalnim manifestacijama, potrebama i predstavama ljubavi, ima tendenciju da ga apsorbuje i promeni, i sasvim poremeti mrežu njegove godinama građene veštine samouživanja i konzumacije tuđih predstava seksa, on se sa još većim entuzijazmom vraća u svoj prirodni habitat, statistički gledano, najčešće: oveštalu momačku sobu u kojoj pod naslagama prašine stoje nagomilani časopisi sa slikama golih osoba željenog pola, opet, najčešće, oba u interakciji (zbog toga vremenom postaje i seksualno ambivalentan, nesiguran zapravo šta na njega tu najefikasnije deluje, ali na sreću, ne pridaje tome gotovo nikakav zanačaj, osim kada se u društvu oseća prinuđenim da na ovaj ili onaj način u pričama dokazuje svoje polne sposobnosti i društvenoočekivano opredeljenje).

Dalje, u toj sobi su još neke sitnice vezane za često nerazvijeni ostatak njegovog života, dok centralno mesto, oko koga se već nakupila mistična aura posvećenog obožavanja, zauzimaju ekrani, obično televizor, što veći i što kvalitetniji, i monitor kompjutera - neizbežnog modernog pomagala ove tradicionalne discipline onanisanja (nar.: izdrkavanja). Nadalje, tu su još i raznorazni priručni ubrusi, zavisno od higijenskih ukusa ovog cenjenog stvora, ali nema potrebe ulaziti u sve detalje. Radije se pozabavimo životnim razvojem našeg posmatranog uzorka. Nema sumnje da je u pitanju samo prosečno ljudsko biće koje natprosečno onaniše. Zato on relativno neprimećen učestvuje, koliko je u njegovoj moći, (budući da mu je većina raspoložive memorije zakrčena urezanim slikama, a nagone večito nadražene, sa teškom mukom drži pod kontrolom, i na to troši ostatak svesti), u svim mogućim strukturama, običajima i aspektima društva.

Uočljivo je samo da pomalo iz navike odstojanja od ekrana, na distanci drži sve ljude, teže se socijalizuje i retko upražnjava stvarnu bliskost, osim sa istomišljenicima. Često svoje navike pak krije iza fasade agresivnog švalera, koji u društvu sličnih glasno komentariše, seksualno insinuira, zavodnički gleda objekte svoje navodne seksualne pažnje, ali čiji stvarni učinak ostaje nepoznat pod nejasnim okolnostima. Ubrzo postaje ubeđen da svi vode život sličan njegovom, i stiče sigurnost u govoru. Povremeno, naročito dok je mlad, ima katarzične napade ispoljavanja potisnutih nagomilanih osećanja, najčešće u trenucima pijanstva, kada je sklon da grli, čak preterano zdušno, svoje malobrojne prijatelje.

Vremenom su ovakvi ispadi sve ređi, osim ako upadne u iskušenje da pokuša da svoje, kako on zamišlja: pasivno, ali vrhunsko znanje, oproba na nekom živom primerku, ubeđen u potpun uspeh i sigurnu zadivljenost svog seksualnog partnera. Ovo je opasno, jer ga neizbežni izostanak uspeha može trajno unesrećiti. Zbog svega ovoga, ima pravo da na svaki način zaštiti svoje opredeljenje i svoj dragoceni i krhki svet mašte od prodiranja uljeza, radoznalaca i provokatora, a iznad svega, svih onih željnih istinske emotivne veze sa njim.

Zašto je to tako, raspravljaćemo drugom prilikom, ovde je sada zanimljivo baciti jedan pogled na njegovu budućnost.. Kako na filmovima vreme stoji, a pogotovo slikama, on brzo dolazi do zaključka da je vreme na njegovoj strani i da je neko bezvremeno, reklo bi se, božanstvo, jer se razlikuje od običnih smrtnika svesnih proticanja vremena. Zato se on dosta dugo zadržava u nekom infantilnom fizičkom obliku, pa se gotovo neosetno odjednom obre u telu (statistički gledano najčešće:) čilagera koji pohotno krišom gleda mlade devojke kojima se gadi, jer ga doživljavaju kao mučno prelivenog nekom slinom, i kojima se sveti lascivnim rečenicama na granici ukusa, i banalnim insinuacijama. Kako dolazi do te mutacije mirnog povučenog pornićara u stvarnošću do krajnjosti zainteresovanog čilagera, potpuna je misterija, ali izgleda da realna fizička sprečenost učestvovanja u stvarnom seksu oslobađa pornićara upravo onog pritiska koji ga je nagonio na povučen život u svetu tuđe mašte. Ovo je trenutak stvarno opasan po našeg ugroženog onanistu, jer moglo bi se desiti da se čak, u trenucima dezorjentisanosti i slabosti, zaljubi u neku stvarnu osobu, koja mu se, zbog njegove oslabljene percepcije, učini slična slikama uz čiju pomoć je dosezao vrhunac. Ovo dovodi do hormonalnih poremećaja, budući u potpunoj suprotnosti sa njegovim dnk nalozima. U ovakvim okolnostima ovo je nesrećno stvorenje nadomak prave životne tragedije, i odricanja od svega za šta je decenijama vredno radio, sakupljajuću ogromnu materijalnu vrednost u apoenima tehničkih pomagala, časopisa, i snimaka, i razgranatoj mreži poznanstava sa, radi razmene materijala i prividne socijalizacije, drugim pripadnicima svoje vrste.

Ovako zaveden pornićar u stanju je da se odrekne, za biološku reprodukciju najčešće prekasno, od same suštine svog samodovoljnog pornićarskog bića. Na sreću, do ovakvih teških posledica veoma retko dolazi, pa je pornićar, ukoliko se preventivno zaštiti od nahrupljivanja realnosti i emocija u svoj život, kao i ako se pravovremeno disciplinuje u svojoj apsolutnoj samodovoljnosti i otkloni sve emotivne trivijalne potrebe iz svog bića, na pravom putu da ispunjeno i srećno provede čitav svoj jalovi vek.


*napomena autora: ovde je narodni izraz "pornićar" upotrebljen bez alternative namesto nedostajuće stručne kvalifikacije za ovu vrstu, da kažemo, seksualnog karaktera. Naime, iako bi se mogao upotrebiti kakav stari izraz za takvu vrstu načina seksualnog zadovoljavanja, poput voajerizma, ili prosto onanije, ipak, ni jedan od ovih izraza ne objašnjava precizno taj mutirani i osavremenjeni vid ponašanja, u kom centralno mesto zauzimaju dvodimenzionalne slike – filmovi, naročito kreirani većinom upravo za tu vrstu upražnjavanja samozadovoljavanja.

izvod iz zbornika naučnih ogleda, kat.br.prof.or.7665/14,

izdanje med.kom.07.,spec.farm, 20-92,

sa simpoz."praćenje savremenih trendova seksualnosti u okviru socijalnog miljea društvenog razvoja na Balkanu u uslovima perspektive evropskih trendova integracije", prim.dr.Timotije Tmušić