ŠTAMPAJ! | ODUSTANI...

Muzika

NDW > > > Neue Deutsche Welle > > > Novi nemački talas

Mark Šnajder, 1. novembar 2008.
Pionirov glasnik

Neka vrsta arheološkog pogleda unazad na moju ranu mladost



http://www.pionirovglasnik.com/radio



Odrastao sam uz Neninih 99 luftbalona… 1983… to je već bila komercijalizacija onoga što je bilo poznato kao nemački novi talas. Bio sam premlad da shvatim da je to već kraj talasa... tada skoro niko nije ni znao za pionire. Neke od njih otkrio sam kasnije tokom 80-ih kao mali pank-roker, a još mnogo više tokom 90-ih kada sam počeo sam da ih tražim. Sada, skoro 30 godina kasnije, još uvek ne znam sve ndw autore, ali imam skoro sve što je moglo da se skine sa neta.

Sve je počelo krajem 70-ih, kada su se pojavljivali prvi nemački pank-rok bendovi. Bendovi kao "Der KFC", "Hans-a-plast", "Abwaerts" i drugi. Bilo je to pre nego što je pank scena mutirala u glupu modu, kada misliš da su dovoljni 3 rifa i pevanje o lokanju, lokanju i nalokavanju do komiranja. Šačica ljudi je u to vreme počela da eksperimentiše sa novim zvukovima i stilovima. Na primer, "Der Plan", bend iz industrijske zone, kupio je stari "Korg" sintisajzer i programirao ga za jednostavne ritmove, uz koje su pevali dadaistički nastrojene tekstove. Kasnije su čak i nekoliko "hitova" plasirali na liste, ali nisu nikad postali mejnstrim. Ili prvi singl od "Palais Schaumburg", gde se prvi put pojavio "FM Eineheit"... posle je prešao u "Abwaerts", a kasnije sa drugima osnovao "Einsturzende neubauten". Holger Hiller je nastavio sa "Palais Schaumburg", ali je imao i sjajne solo stvari.





Tomi Stumpff iz "Der KFC", bio je prvi izdajnik pank scene, jer je shvatio da je pank mutirao u glupom pravcu, te uzeo ritam mašinu i napravio prvi pravi "elektropank" album. Mislim da je ovim takođe postavio kamen temeljac za kasniju tzv. tehno muziku u Nemačkoj. Sigurno da je u tome što je nastajalo postojao i veliki uticaj "Kraftwerk" i "Can", ali stvoren je potpuno novi stil koji je odgovarao trenutku.

A trenutak ili kontekst je bio sledeći:

Nemačka je bila jedna od najbogatijih zemalja u to vreme. Tek je prošla kroz veliku krizu 70-ih. Grupa zvana "RAF", koja je pokušala da izazove militantnu revoluciju, bučno je okončala svoju karijeru. Čelni ljudi "RAF"-a su već bili zatvoreni 72-73-e. Takozvana druga generacija je 1977. probala da ih izbavi iz zatvora, kidnapujući ministra rada, Hans Martin Šlejera. Istovremeno, palestinski "teroristi" otimaju nemački avion i beže u Mogadiš. Ono što je usledilo bila je histerična akcija koja je podelila Nemačku. Tad sam imao 9 godina i sećam se slika i izjava sa TV-a i ostalih medija. Bilo je čudno da je posle dugog perioda konzervativne vlade, Nemačka konačno dobila prilično liberalnu vladu, ali koja je sad morala da se bori sa novonastalom situacijom. Da skratim, situacija je bila slična onoj posle 11. septembra 2001. Tako su čak i liberali postali čvrsta ruka (nema kompromisa sa teroristima). Zatvoreni rafovci pronađeni su mrtvi u svojim ćelijama (zvanično: radilo se o samoubistvu). Ministar je pronađen mrtav na zadnjem sedištu kola, a avion u Somaliji napala je novosnovana nemačka (!) "Specijalna jedinica" - "GSG9" (čini mi se da je samo jedan otimač preživeo).





U to vreme Nemačka je dobila mnogo represivnih zakona... ali, dobra stvar bila je da je započeta velika diskusija među intelektualcima: R.W.Fassbinder, Heinrich Boell, Volker Schloendorff, itd.

Ljudi kao što je "FM Einheit" koristili su ovu tematiku i kasnije tokom 80-ih i 90-ih. Novorođena pank scena koristila ju je konstantno, naravno, kada nisu pevali o alkoholu... Pa čak je i NDW, poznat kao apolitična scena, bio pod njenim uticajem, ali na više "umetnički" način. Ne pričam o tzv. NDW autorima koji su bili na listama, oni i jesu bili apolitični, već o drugim bendovima, koji su ostali manje ili više nepoznati masama. Kao što sam već pomenuo, oni su pakovali svoje poruke na dada način, često i satiričan. Bila je to kasna pobuna protiv naših roditelja, deda i baka, koji su odgojeni u nacionalsocijalističkoj Nemačkoj, koja je umrla 1945., ali i dalje živela tokom 70-ih i 80-ih. Imali smo predsednika koji je bio jedan od oficira trećeg Rajha. U školi moji učitelji su bili isti oni koji su predavali i 40-ih godina. Nemačka je bila bogata i imala jedan od najboljih socijalnih sistema, ali skoro niko nije stvarno razmišljao o onome što se u Nemačkoj događalo 40-50 godina ranije.

Sa jedne strane 70-ih sam učio u školi da smo svi krivi, ali sa druge strane u mom školskom atlasu još uvek je postojala velika Nemačka. I mislim da je taj paradoks potakao mlade da se protiv paradoksa bore paradoksalnim tekstovima i muzikom.





http://www.pionirovglasnik.com/radio

.