KOMENTARI (0)
DODAJ KOMENTAR
ŠTAMPAJLJUBAV 1968. – projekat prema motivima Filipa Garela, Žan – Lik Godara i Žana Estaša – reditelj Aleksandar Harim – STUDIO TEATAR POZORIŠNE AKADEMIJE "ERNST BUŠ", Berlin.
REZ – Mark Ravehill – reditelj Tomas Ostermajer – SHAUBINE, Berlin
1977. - SIMPATIZERI – SEDAM JARIĆA – HAMLET MAŠINA – režija Stefan Kimmig – STATSTHEATER SHAUSPIEL, Stuttgart
Ove godine STERIJINO POZORJE se baš razigralo. Ima čak TRI selektora - za predstave iz Srbije po domaćem tekstu, za predstave iz Srbije po stranom tekstu i za predstave izvan Srbije na temu – POZORIŠTE i '68. Iz bliže i dalje okoline Srbije.
Predstave koje su u konkurenciji za Sterijine nagrade a nastale su po domaćem tekstu sam već gledao i pisao o njima, kao i predstave po stranim tekstovima. Ono što nisam gledao su predstave iz inostranstva – selekcija Ivana Medenice "KRUGOVI" koje su izabrane po ključu referenci na revolucionarne događaje od pee 40 godina – 1968.
Ta godina je postala sada važna jer su mnogi shvatili da je to za Evropu bila još jedna godina socijalnog i političkog konflikta, sazrelog do pucanja pa su, pre svega studenti, ali i intelektualci i filozofi – stupivši u kontakt sa radnicima, pokušali da doskoče vladajućim režimima i da izbore VIŠE SLOBODE u društvenim odnosima.
Tek sada se zaista može sagledati iz raznih uglova da je i u Socijalizmu i u Kapitalizmu tadašnjeg sveta – Evrope ali i Amerike i njenog Vijetnama – ta godina nekako sudbinski odredila dalje tokove života i rada skoro svih društava koja su prošla kroz to revolucionarno previranje.
Maj 1968. bio je značajan za studentsku populaciju Nemačke i Francuske, a Jun je bio koban za Beograd. Tek u Avgustu Sovjetske snage okupirale su Češku republiku i tako tenkovima okončale Praško Proleće. Sve je to bilo duboko vezano za Ameriiku i njen novi kolonijalizam izražen krvavim surovostima u Vijenamu, ali i specifičnom pobunom celog naroda protiv te surovosti.
Velike su se turbulencije dešavale te godine i mnogi su i uzroci i posledice tih događaja. Dah i duh REVOLUCIJE zapahnuo je planetu, ali opšte je mišljenje da su slobodarske ideje njenih autora – studenata i intelektualaca, umetnika i stvaralaca – izgubile bitku i rat sa tvrdim KAPITALIZMOM ili sa mekim ili tvrdim SOCIJALIZMOM.
Bili smo svedoci tih četrdeset godina osvete moćnika. Ali – ipak ništa nije bilo ISTO posle '68. Neka nova svest se razvila u društvima koja su bila zahvaćena ovim potresima i neke nove vrednosti su IPAK uspostavljene. Neka vrsta nove TOLERANCIJE se uspopstavila bar kao prednemt PAŽNJE u komunikaciji u društvu – prava manjina, prava prirode na zaštitu, podsećanje na pojam i pravo na SREĆU pojedinca...
Ono što je bio glavni cilj našeg Juna '68 – sloboda i pluralizam u društvu i politici, pravda za siromašne i sigurnost za novu opoziciju – ta se prava nisu tada ostvarila. Naprotiv, posle malog popuštanja nastao je još veći politički pritisak na slobodu mišljenja i delanja slobodoumnih studenata, profesora i intelektualaca ili političara, tada značajne NOVE LEVICE.
U Evropi je jedna od posledica pobune 1968. bio i politički TERORIZAM kao izraz očajanja i frustracije mladih slobodara pre svega u Nemačkoj. Po izboru Ivana Medenice predstave koje se prikazuju na ovogodišnjem Sterijinom Pozorju skreću pažnju NAJVIŠE baš na taj aspekt turbulencija '68 – na terorizam.
