„All the world is stage and all the men and women are actors“
W. Shakespeare


Istra. Pula. Goropek. Divna mešavina mentaliteta. Pozorište.



Od 18. do 26. juna 2008. u sklopu 13. eMKaeFem-a (Međunarodnog kazališnog festivala mladih) dešavao se Pulski Forum - festival primenjenog pozorišta.

Primenjeno pozorište obuhvata širok spektar pristupa u kojima se pozorišna metodologija koristi kao sredstvo ličnog i društvenog razvoja. Ono što objedinjuje sve je ideja da se pozorište stvara sa ljudima, umesto za ljude.





Festival je bio posvećen jednom od najpoznatijih pristupa, Pozorištu potlačenih, koji je 60-ih stvorio Brazilac Augusto Boal. Pozorišni praktičar, pisac, reditelj, teoretičar i pedagog, Boal je razvio sistem koji pomaže ljudima da menjaju sebe i svet. U okviru tog sistema kao osnovne forme razvio je Forum teatar, Legislativni teatar, Nevidljivi teatar i Dugu želja. Svi sem poslednjeg tiču se promena na socijalnom planu, dok je Duga želja poligon za borbu sa unutrašnjim „opresorima“ boalovskim rečnikom rečeno. Pozorište potlačenih, kao i ostale forme primenjenog pozorišta, odvaja od psihodrame i drama terapije akcenat na dramskom momentu i pozorišnoj estetici. Boalov sistem je tokom godina prerastao u pokret i primenjuje se u različitim oblicima širom sveta. Na festivalu je bilo nekoliko radionica koje je držao sam Boal (seda glava od 80ak godina), od kojih je jedna bila posvećena samoj estetici potlačenih, zatim bilo je i demonstracije rada u Indiji, ili specifičnog rada na različite teme – ženska pitanja, ratna okruženja, interpretativne tehnike za glumca Forum teatra: od Brehta do Boala, Pozorište potlačenih i Commedia dell’arte, kao i raznih predstava prvenstveno u formi Forum teatra – u istarskom narodnom kazalištu i na gradskim ulicama.

Osnovna ideja Forum teatra je ukazati na neki socijalni problem, prikazati ga kroz priču o glavnom junaku koji se protiv tog problema bori, ali na kraju doživi poraz, i omogućiti publici da reaguje i pronalazi rešenja tako što će u ključnim momentima zauzeti mesto glavnog junaka i promeniti tok predstave... i života. Na taj način, sem što se ukaže na problem, započne se i njegovo rešavanje, kroz moćno iskustveno uključivanje onih kojima je do rešavanja problema stalo.



Elem, predstave su bile iz Indije, Francuske i Španije. I ljudi su reagovali. Tema je, doduše, bila strogo radnička, što je za dlaku bilo monotono. Pogotovo nekima od nas iz ex yu republika. I pored toga, prijala je kulturna specifičnost svake od predstava.



Upoznata već prilično sa Forum teatrom i njegovom primenom, ja sam ovaj put bila više privučena „skrajnutom“ Dugom želja, te se tako na ceo put uputih ne da bih stisnula ruku Boalu na nekoj od njegovih radionica, već da nešto naučim o njegovim manje poznatim tehnikama uz pomoć jednog od inspirativnih Boalovih učenika. Adrian Jacskon je čovek koji je preveo većinu Boalovih knjiga na engleski i sa njim godinama direktno sarađivao. Jackson u svom radu spaja fensi profesionalce iz Royal Shakespeare Company i londonske beskućnike. Godinama je umetnički direktor pozorišne trupe Cardboard Citizens koja u stvaralački proces direktno uključuje ljude sa margina.




Na festivalu je bilo oko 200 ljudi. Italijani, Nemci, Irci, Španci, Indijci, Francuzi, Holanđani, Amerikanci, domaći, i mi – bivši domaći... a na Adrianovoj radionici skoro 40. Bilo je zabavno raditi u tako velikom broju i na mnogim jezicima (mnogi nisu znali engleski, zvanični jezik festivala), ali to nas je donekle i usporavalo, pa nije bilo dovoljno vremena za produbljivanje tehnika, već smo više protrčavali kroz njih... npr. pozorište slika sa varijacijama, slika i kontra-slika, rashomon i - glavom i bradom – glavna tehnika - duga želja - za koju sam imala sreću da je, po svojoj ličnoj priči, radim baš ja :)...




Inače, Pula je preko leta zatrpana pozorišnim, muzičkim, plesnim i sl. festivalima, koji se često dešavaju istovremeno (!?)... tako da put pod noge put Pule na brčkanje uz istraživanje.